Zlatni plamen

    Naš narod nikada nije bio bogat.Uvek je morao dobro da se pomuči kako bi zaradio za goli život.Radio je i ono što nijedan drugi narod nebi radio.Sem toga smoge sile su nas okupirale i nametale narodu poreze koje je jedva uspevao da isplati.Neretko se dešavalo da su naši pretci bivali bosečeni ili obogaljeni baš zbog tog poreza koji nisu mogli da isplate u celosti.Otuda, u našem narodu i želja da se pronađe zakopano blago, da se zaradi veliki novac sa malo rada.

    Maštanja o zakopanom blagu nisu irealna.Zna se da su Turci uzimali svo zlato od naroda i da su pri begu pred ustanicima zakopavali blago po šumama.Narod je znao to ali su retko koji ćupovi, svežalji i sanduci zlata nađeni.Oni koji su nađeni obogatili su onoga koji ih je našao i iz korena mu promenili život.Neki će misliti na bolje a drugi će pomisliti na prokletskvo koje zlato nosi i nedaće pronalazača.
     Evo jedne priče koja govori o pronađenom zlatu i sudbini čoveka koji ga je našao.
     U negotinskoj krajini živeo je Vladimi, čovek velikih ambicija a lenje naravi.Voleo je da mašta o velikom bogastvu ali nije želeo da se dobro pomuči na zemlji koju je njegov otac imao.Oženio se vrednom i marljivom ženom koja je ispunjavala sve njegove zadatke i pomagala njegovim roditeljima na zemlji.Svekar i svekrva su je jako voleli i čak se kleli u nju.Vladimiru to nije smetalo da nastavi da mašta o bogaćenju.
     Jednog jutra dok je sedeo ispred seoske zadruge naiđoše dvojica čudnih ljudi.Tačnije, bili su natovareni raznim alatom za kopanje kao i fenjerima i petroleom.Sedoše i oni ispred zadruge i počeše da se raspitujuo okolnom brdu i da li se događaju neke čudne stvari na njemu.Ipred zadruge je sedeo i jedan slepi starac koji im reče da ne odlaze u brada i da ne traže zlatni plamen.Oni se samo nasmejaše popiše po rakiju i odoše pravac ka brdima.
      Vladimira je ceo događaj zainteresovao pa je počeo da se kod slepog Đorđa raspituje o svemu.
      Đorđe je bio seoski čovek.Svuda je stizao biti i o svemu je znao što se ticalo sela, čak su ljudi mislili da on nije slep iako su njegove oči bile potpuno bele.
      Vladimira je interesovao taj zlatni plamen i da li je istina da je u njihovom brdo zakopano trinaest zlatnih sanduka.
      -Da istina je.-odgovori Đorđe.-Ali sada ih je manje.Po mojoj proceni ostalo je još tri ili četiri.Ostali su odnešeni, prokleti da su.
      - A kako ti znaš da su otkopani?- upita Đorđe-Sigurno pretpostavljaš to?
      - Sinko mani se ćorava posla i idi pomozi onoj dobroj ženi.Otac će brzo da ti klone.Majka ti je već klonula.Ne maštaj o tome da ti nebi moja sudbina pokucala na vrata.
       Vladimiru to ne beše opomena već brzo ode kući.Spremio je sav alat koji je trebao za kopanje.Otac se našali da je njegov sin počeo da se doziva pameti i da hoće da pomogne.Vladimir se nije obazirao na pošalicu već se spremio i preko njiva iza kuće krenuo u brdo.
       Na samo pola sata hoda mrak je već pao.Vladimir je već bio u podnožju brda i nadao se daće čuti glasove iskusnih kopača i daće  uspeti da im zavara trag kako bi osmotrio gde će oni kopati pa kada bi oni prestali da kopaju i utonu u san on nastavi i prigrabi blago samo za sebe.Na jednom začuo se čudan poj devojaka.Vladimir pogleda u pravcu odakle je dolazio zvuk i ugleda veliki plamen koji nije bio plamen vatre već blještaviji od njegaToliko blještav da je teško bilo gledati u njega.On uze maramu i poveza je preko očiju ali je namesti tako da može gledati u zemlju.Išao je pravo prema svetlosti.Znao je da je to ta svetlost, zlatni plamen o kome mu je pokojna baka pričala.U narodu se verovalo da zakopano zlato iznad zemlje stvara zlatni plamen koji ga odaje da je tu ali i da kako je to zlato oteto ono traži svog gospodara a ne bilo koga.Ako neko drugi uzme i zlato otkopa, prisvoji ga za sebe biće proklet doveka i on i njegova pokolenja.
          Vladimira to nije interesovalo.Znao je da mora da se obogati.Kada je stigao do plamena on kao da utihnu.Skinuo je povez preko očiju i zaista ugleda mali plamičak nad zemljom.Bio je zlatne boje i delovalo je kao da obnažena devojka igra nad zemljom.
          On uze kramp i poče kopati.kao je počeo da kopa plamen je nestao.Dugo je kopao dok na jednom ne udari u nešto neobično čvrsto.Udario je metal.Znao je da je to sanduk sa zlatom.Bio je presrećan i već je u svojoj glavi počeo graditi veliku kuću, da kupuje rasne konje i skupa odela.
           Posle pažljivog kopanja uspeo je da otkopa sandučić.Izvadio ga je na površinu i pokušao da otvori.Na sanduku je bio katanac.Upalio je fenjer kako bi bolje video ceo sandučić i sadržaj njega.Na poklopcu sanduka pisalo je nešto.Vladimir očisti dobro i pročita.
          - Ako li ga je neko našao mojta sanduke, neko li ga vraćam na men si.Proklet si je svakoj ko li ga je naša a ne mi si vraća na men. Zlato i dukate doneš ćeš Mehmedu Sulejmanu u izmirsku čaršiju bićeš dobrogi nagraduvan.
          Naveštim srpskim pisalo je upozorenje onom koji nađe kovčeg.Vlada se samo nasmeja i nalom sekirom preseče katanac.Kada je otvorio sandučić ugledao je zlato i dukate.Bilo je tu i prstenja , narukvica, ogrlica bezbrojano dukata i dragulja.Znao je da je bogat i da je sada na njemu da se tajno iskrade iz šume kako ga nebi pronašla ona dvojica i, nedaj bože, otela kovčeg.Spakovao je krampove i ašove i krenuo u selo.Na pola puta začu se neko ko ga zove.Znao je da su to ona dvojica i da mora bežati od njih.Trčao je koliko je mogao pod teretom.Na kraju im je i pobegao.Uleteo je u dvorište i zaključao veliku mapiju.Proverio je malu i ojačao i nju.Sanduk je sklonio u podrum ispod starih stvari koje se nisu više upotrebljavale.
          Sav zadovoljan otišao je da legne.U pola noći osetio je da mora do taleta.Pokušao je da ustane ali ga noge nisu slušale.ŠTo više je on upirao snage u njih sve više one nisu slušale.Počeo je dozivati ženu da mu pomogne.Ona je ustala i pokušala da ga podigne ali noge nisu davale znake pokretljivosti.Znao je da ga prokletstvo polako stiže.Počeo je da viče na ženu i da nosi sanduk da ponovo zakopa.Nije znala o čemu se radi.
          Kada joj je sve ispričao ona je rešila da sve ispriča njegovom ocu i majci i da sačekaju jutro kako bi se dogovorili štaće i kako će dalje.Te noći Vladimir je sanjao svakojake stvari.Na san su mu dolazili neki Turci da traže svoje dukate, zatim naši ljudi koji su tražili da vrati Turčinu njihovo oteto zlato i da spašava glavu i porod proklestva.Iako su neki bili bez ruku, prstiju i nogu nije ih se plašio kao neke crne pojave koja je igrala u krug oko njega pevajući istim glasom kao zlatni plamen u šumi.Sada je mogao da čuje ovu pesmu.Njena pesma je zapravo bilo proklinjanje svakog ko nađe zlato oteto od naroda.Crna senka je nabrajala kletve naroda kome je oteto zlato.Osetio je da ga neko budi i trza iz sna.Bila je to njegova uplakana majka pored koje su stajali otac i žena kao i sveštenik.rekli su mu da je spavao nedelju dana i da su ga već smatrali mrtvim.Vladimiru se činilo da je osećao noge.Počeo je da ih pomera i shvatio da mu se hod vratio.Znao je i šta dalje činiti sa njim.Nakon ručka rekao je svojima da on ide u Tursku da vrati zlato koje nije njegovo.Roditelji su ga savetovali da to ne čini već da vrati kovčeg gde je našao.On je znao da mora vratiti zlato baš kako je napisano na opomeni koja je stajala na kovčegu.Iako je mnogo godina prošlo.Čak više od sto godina od kada su turci otišli iz zemlje znao je daće ipak nekog potomka naći i daće mu vratiti njegovo zlato.
          Posle sedam dana lutanja po izmirskoj regiji bio je ispred kuće Mehmedovog potomka.Lupao je nakapiji dok mu nije otvoreno.Počeo je pričati sa zadrškom i počeo je objašnjavati rukama, međutim gazda kuće ga prekide na čistom srpskom jeziku.
         -Dobri čoveče, prijatelju ove kuće.Pričaj normalno jer te sve razumem.Moj predak, laka mu zemlja bila ostavio je u amanet svima nama da naučimo srpski kako bi te sačekali jednog dana kada dođeš.Znam i za zlato i dukate, kao i za dragulje.Prevalio si veliki put jer te je dobra volja dovela i strah od prokletinje koju nosi to oteto zlato.Od tvoga naroda je uzeto njemu će biti i vraćeno.Deda je govorio da trebamo zadržati zlato ali ja ga ne želim.Poznajući i tvoju i moju istoriju dajem ga tebi da vratiš ovim porodicama.Na san mi je došla svaka od unesrećenih osoba i rekla ime i prezime kome treba vratiti šta.Hvala ti i što ćeš skinuti prokletinju sa mog roda a ona je da svako od nas izgubi svog prvog sina, da mu se rađaju bolesna deca a da samo jedno dete bude zdravo kako bi bilo čuvar istine koju treba platiti.Sa tobom se moje prokletstvo prekida.Od merne ti sleduje dvesta dukata koji su pripadali mom dedi.
           Vladimir je posle par dana krenuo kući.Njegov novi prijatelj Eldin mu je obećao daće doći u posetu njegovom domu i da mu se oduži još jednom što je došao.
           Kada je došao kući njegovi nisu mogli da poveruju da šta mu se dogodilo i da je sve ljude sa spiska našao.Na spisku su čak bila i sela i ulice ukoliko su živeli u gradovima.Svi kojima je bilo vraćeno zlato i dragocenosti nisu se iznenadili već su ga čekali i godinama znali daće se jednog dana neko pojaviti na vratima.Svako od njih ga je častio iako je on odbijao svima je rečeno da ga moraju častiti.Kući se vratio sa hrpom novca, zlata i dragocenosti.Sada nije znao da li da novac troši ili da ga i on ostavi za naredne generacije.Sav novac uložio je u kupovinu zemlje a zlato sakrio za nedaj bože i kao dar za naredne generacije.