Uplašena prikaza

      U našem narodu pravilo je i red nalaže da kada neko premine odnosi se sveća i ide na saučešće iako je taj neko planirao da ide na sahranu.Taj običaj naročito se održao u selima.Selo i jeste čuvar tradicije i pravila življenja jednog naroda.Ovaj običaj da se po saznanju da je neko preminuo odlazi na saučešće kao i o čudnom dešavanju nakon toga govori i naredni događaj koji ću vam ispričati.
      Baba Mara je saznala da je njena snaha iz familije preminula.Bile su jako dobrim odnosima i posećivale su se kada kad.Bile su i jedna i druga jako vedrog duha pa su ih svi iz familije voleli.Znale su da zbijaju šale na svoj račun pa su na rođačkim slavljima i svetkovinama bile glavna atrakcija.Starost i bolest Natalije ih je pomalo odaljila i nisu bile u mogućnosti više da se posećuju tako često.Mara je dolazila kada bi mogla ali je i nju starost sprečavala da poseti svoju snahu i bratanca kao i njegovu porodicu.
      Kada je stigla na saučešće svi su je lepo dočekali.Bili su tužni ali ujedno i radosni što vide baba Maru kako su je svi zvali.Ona je unela malo vedrine svojim savetima da netreba da se sikiraju i da je red bio da polako one odlaze.Baba Mara je čak govorila da je snaha zafrknula i da je otišla pre nje iako je ona bila mlađa i da joj to zamera.Kada je ušla u sobu gde je ležala Nata zaplakala je tiho i više u sebi kako nebi dodatno rastuživala porodicu preminule.Posedela je malo kraj nje i tiho se isplakala.Volele su jedna drugu i znala je da je poslednja osoba koja je bila njenih godina.Ostala je sama i jedina od starijih.Plakala je zbog starosti i bolova koje je njena Nata podnosila a ujedno molila Natu da joj što pre dođe makar na san da se ispričaju.
        Baba Mara je posedela još pola sata i krenula kući jer je mrak polako padao a ona nije dobro videla po mraku.Bratanac je ispratio do kapije ali je hteo i do kuće da isprati tetku ali baba Mara nije dala jer je znala koliko poslova ima da obavi pred sutrašnju sahranu majke.
        Laganim korakom išla je seoskim drumom gledajući strogo ispred sebe.Držala se i za ograde od dvorišta kako bi bila sigurnija da ne padne.Morilo je staračko slepilo koje joj noću nije davalo slobodu da bilo gde krene.
        Negde u blizini seoske prodavnice neko je uhvati za ruku i oslovi sa imenom.
       - Marice, odoh ti i ja.
       Mara se trznu i pogleda pokraj sebe.Na samo metar od nje stajala je Nata.Držala je za ruku i plakala.
       - Maro moja bojim se i ne znam gde da idem.Sve je crno oko mene.Zovu me i sa jedne i sa druge strane glasovi naših ali ih ja ne vidim.Saplićem se sa svih strana.Strah me je .Pomozi mi.Ne mogu sama bez tebe.
       Mara se trže i viknu:
       - Mrš od mene sotono.-Mara se uplaši i poče da beži koliko joj noge dozvoljavaše.
       Međutim prikaza je nije napuštala.Plakala je i išla uporedo sa njom.Molila je za pomoć.Povremeno je vukla nazad i činila da se Mara sapliće i pada.Nekako je stigla do kuće i brzo zatvorila vrata za sobom.Prikaza je nastavila da plače ispred njene kuće.U jednom trenutku Mara je pogledala na prozor.Prikaza se odmah pojavi na njemu moleći je da je pusti unutra.Mara brzo navuče zavesu i ode do špajza gde joj je stajala kadionica.Tu je uzela i bosiljak i Boojavljansku Vodicu.Upalila je briket i stavila preko njega tamjan.Dunula jer kao bi se brže razgoreo.Prikaza je molila da to ne čini i daće je tako samo razljutiti.Baba Mara nije odustajala od svoje zamisli.Počela je da peva crkvene pesme koje su zajedno ona i Nata pevale svojevremeno u crkvenom horu.Pozivala je Gospoda da je spase od ove prikaze ili da joj on uzme dušu u svoje ruke kako bi se predala Gospodu a ne drugoj sili.U dubok tanjir sipala je Vodicu.Nakvasila je bosiljak i krenula da prska po kući.Prikaza ipak nije odlazila.Idalje je stajala na prozoru i gledala Maru.Počela je da plače i da moli Maru da joj pomogne.Mara je odlučila da izađe sa kadionicom i bosiljkom.Čim je otvorila vrata prikaza je uletela u kuću odgurnuvši je.Stala je tačno pored ikone i sklopila ruke kao da se moli.Počela je i ona da peva iste pesme koje je i Mara pevala do malopre.Mara  je polako prišla i stavila kadionicu pored nje, nakvasila je bosiljak i blago udarila prikazu.Kako su se kapi vode slivale sa nje tako je i prikaza nestajala.Okrenula se još jednom i poljubila Maru.
       -Hvala ti sestro moja.Čekala sam te celog dana i znala sam da mi samo ti možeš pomoći.Sada vidim svetlost i put ka njemu.
       U tom trenutku je nestala.Mara je ostala mirna i pribrana.Nije znala da li da ovo smatra stvarnošću ili samo svojom ludom starošću koja joj je stvorila ceo događaj.Legla je kako bi se odmorila za sutrašnju sahranu.
       Jedini svedok ovog događaja Mari su bili kadionica, bosiljak, tanjir sa Bogojavljanskom Vodicom kao i bodrice i razderotine na njenim kolenima koje su svedočile njenim padovima do kuće i begu od prikaze.