U tuđem domu

            Kontakt sa onozemaljskim nikako nije prijatan.Uglavnom se priča o tome da vam prođe jeza celim telom i na samu pomisao na tako nešto.Ono o čemu ću vam sada pričati jeste upravo kontakt sa onozemaljskim i proganjanje istog.
            Goran je imao dvadesetak godina kada se iz svog sela odselio u grad kako bi tamo studirao.Bio je jako dobro i vaspitano dete koje je znalo da uvek ispoštuje starijeg.Iz tog razloga i poštovanja prema starijim osobama nije mu smetalo što je našao sobu kod starijeg bračnog para koji je živeo sam i nije imao dece.Imao je svoju sobu i u njoj je učio a kada bi trebalo da se susretne sa gazdama bio je uviđavan i trudio se da ne osete i da je tu.Gazde su bile prezadovoljne sa njim.Govorili su komšiluku kako i nemaju utisak da im je neko u stanu.

           Podstanarska soba je bila jako lepa.Prostrana sa dosta svetlosti koje je dolazilo sa prozora i vrata od terase.Nameštaj nije bio nov ali je bio jako lepo očuvan.Izgledalo je kao da ga niko nikada nije koristio već je tu čekao na njega.Kompletan starinski ormar je mogao da koristi sem jednog garderob dela koji je bio zaključan.Nije ga ni interesovalo šta se tu nalazi jer mu je gazda rekao da su tu neke njihove stvari koje čuvaju u njemu i da samo taj deo neće moći da koristi.
          Na fakultetu mu je sve išlo kako valja.Slabo se družio sa kolegama i slabo izlazio jer su ga loše prihvatili zbog njegove povučenosti a i seoskog akcenta koji je donosio duh provincije.Svi smo svesni kako gradska deca mogu nekoga zapostaviti baš zato što nije iz njihove sredine.Pošto se nije družio skoro nisakim imao je dosta slobodnog vremena posle učenja pa je tako počeo da igra šah sa gazdom svakog popodneva u dvorištu kuće.Kada je došla zima gazda je predložio da se presele u dnevni boravak i da nastave sa igranjem šaha.Goran je prihvatio i skoro svakog dana tako su njih dvojica kratili vreme koje su imali na pretek.Negde oko Nove godine gazda i gazdarica su otišli u posetu kod svojih rođaka na jugu srbije a nakon toga i u Nišku banju.Rekli su mu da kada bude kretao kući ostavi njihov ključ kod komšinice preko puta ulice.
         Goran je pomogao gazdama oko kofera i torbi i ispratio ih na autobusku stanicu.Kada se vratio u stan otišao je pravo u svoju sobu kako bi nastavio sa započetim crtanjem grafičkog rada koji je morao da završi do sutra.Uzeo je i lenjire koje mu je gazda poklonio još kada je došao kod njih.Tom prilikom gazda mu je rekao da ih nekada davno kupio za nekoga ali da nije imao prilike da pokloni te lenjire onome kome je trebalo.
         Negde oko ponoći završio je sa crtanjem rada i otišao do kupatila kako bi se sredio i legao u krevet.Ujutru je morao ranije da ustane i odnese rad profesoru na proveru.Rad nije uvio u rolnu jer je čekao da se mastilo iz rapitografa totalno osuši kako nebi imao bilo kakve mrlje.Kada se vratio i sredio za spavanje legao je u krevet zaboravivši da urolna hamer papir.
        Malo kasnije pošto je Gorana već uhvatio san čuo je kao da neko korača po kući.Čuo je da su se vrata od kupatila zalupila.Znao je da su ostala otvorena ali ko ih je zatvorio.Trgao se i izašao u hodnik.Mrak je bio svuda ali se sve moglo videti jer je svetlost uličnog osvetljenja bacala senku na svetlarnik koji je  bio u hodniku kuće.U hodniku nikoga nije bilo ali se čuo neko u kuhinji.Pojurio je do kuhinje u kojoj je video mladića koji pije mleko iz čaše.
        -Šta to radiš?-povikao je Goran.
        U tom trenutku čaša je pala a momak koji je iz nje pio nestao.Goran se stresao od straha.Upalio je svetlo i uverio se da je momak zaista bio tu.Razbijena čaša i mleko na podu svedočili su njegovom prisustvu.Nije znao šta da radi.Stajao je kao paralisan ali i u strahu štaće se dalje dogoditi.Pošto se otrgao od straha i shvativši da se niko ne pojavljuje prišao je i pokupio staklo koje je stajalo na podu.Bacio ga je u sudoperu.Kada je pokušao da pokupi mleko svakim prilaskom krpe ka njemu ono je bežalo od njega.Delovalo je kao da su mleko i krpa dva istopolna dela magneta.Začudi se ponovo i pogledao da li ga neko posmatra jer je imao taj utisak. Na vratima od kuhinje momak koji je malopre bio u kuhinji gledao ga je ljutitim pogledom.Goran se trgao i ustao kako bi pokušao da pobegne od prikaze.Sve što je više išao unazad momak mu je bio bliži.Na kraju je skočio na njega dok je Goran vrištao od straha.Sklonio je ruku sa lica i pogledao.Momka nigde nije bilo.Izleteo je iz kuhinje i po celoj kući upalio svetla.Otišao je u svoju sobu i zavukao se u krevet tresući se od straha.Nije mogao da zaspi ni trenutka.
        Kada se razdanilo ustao je, nekako, sigurniji smatrajući da se prikaza neće više pojavljivati.Počeo je da se sprema za fakultet.Prišao je stolu na kome je stajao grafički rad i video jednu veliku masnu mrlju od mastila.Znao je da to nije on učinio.Znao je da je to delo monstruozne prikaze koja ga je noćas proganjala.Nije znao šta mu je činiti.Odlučio je da ipak ode kod profesora i kaže mu da je sasvim slučajno napravio mrlju ali da obećava daće već sutra doneti gotov rad.
       Na pregled rada čekalo se dugo.Nije bio jedini student kome je tog dana trebao da bude ocenjen rad.Na kraju je došao i red na njega.Ušao je zlovoljno što je profesor odmah uvideo.Pitao ga je da li je rad gotov jer ga podseća na studente koji ne završe rad.Goran je dao rad profesoru uz izvinjenje što mu je rad neuredan i sa greškom.Počeo je da daje opravdanja ali ga je profesor prekinuo jer nije želeo da sluša lažne studentske izgovore kojih se naslušao u svojoj karijeri mnogo puta. Odrolnao je rad i prvo što je izgovorio bilo je odlično, nemam zamerki.Goran je bio preneražen.Pomislio je da ga profesor cinično komentariše.Međutim pitanje koje je usledilo totalno ga je razuverilo u mišljenju:
      -Kolega šta ovde treba da oprostim kada je ovo perfektno i bez greške?Mislite li da bi od ovoga vi mogli bolje?
     -Profesore mislio sam na oni mrlju...
     -Mrlje vam se priviđaju kolega, kao i greške.Nemam čemu zameriti.Idite kolega ovo je odlično.Upisaću vam deset ali vas i zapamtiti da ste nerealni prema sebi.
     - Profesore...
     -Izađite kolega dok se ne predomislim.-Bio je to odgovor profesora.
     Goranu nikako nije bilo jasno šta se dogodilo sa grafičkim.Čim je izašao pogledao je rad i shvatio da je sve kao što je bilo sinoć.Nije bilo masne mrlje.Pomislio je da je sve što mu se dogodilo bio samo jako realan san koji ga je do te mere poremetio da je jutros mislio da na njegovom radu postoji velika mrlja.
      Kada je stigao  u stan počeo je da pakuje stvari koje će poneti kući, na selo.Nije se ni prisećao događaja koji se dogodio u noći.Dok je zatvarao deo ormara koji je koristio otvorio se zaključani garderober.Prišao je garderoberu i zatvorio ga je ponovo i ne pogledavši šta se nalazi u njemu.Okrenuo se ali se garderober ponovo otvorio.Ovoga puta bilo je kao da ga je neko naglo povukao.Preplašen noćašnjim događajem Goran se trgao i brzo zatvorio ponovo vrata od ormara.Imao je utisak dok je zatvarao da neko uporno gura ormar koji on zatvara.Na kraju ga je ta sila savladala i ormar se ponovo otvorio.Goran se povukao do prozor vrata i pokušao da ih otvori kako bi pobegao iz sobe.Vrata se nisu mogla otvoriti.Iz ormara u tom trenutku polako su izlazile stvari kao da ih neko vuče po podu.Na kraju je iz ormara izašao i album sa slikama.Tada se sve umirilo.Znao je da mu je to znak da pogleda album.Laganim koracima pričao je do albuma i uzeo ga je.Već na prvoj strani video je gazdu i gazdaricu sa bebom u naručju gazdarice.Dok je okretao strane gledao je slike dečaka kako raste.Na svakoj sledećoj strani dečak je sve više podsećao na momka kojeg je noćas video kao prikaz.Na poslednjoj strani bila je zalepljena slika upravo tog momka u istom odelu kao i noćas.Pored te slike stajalo je i pismo.Na pismu je pisalo mama i tata.
       Goran je otvorio pismo i počeo da čita.Shvatio je da je to oproštajno pismo njihovog sina.U pismu je mladić govorio da više ne može da podnese te glasove koji ga noću dozivaju kao i da nije lud već da ga zaista progone duše umrlih u toj kući.Nije mogao više da im se odupre ali daće se truditi da ih otera iz doma kako oni dvoje nebi bili proganjani.Svi koji budu stranci u našem domu biće oterani.Na kraju pisma stajalo je izvinjenje i molba da nikoga ne zavole kao njega.
        Znao je da je gazdin i gazdaričin sin izvršio samoubistvo i da se njegov nesmireni duh bori sa njim koji je stranac.Znao je da je to njegova soba i da su te stvari njegove.U tom trenutku zazvonio mu je telefon.Javio se a sa druge strane bio je gazda koji je rekao da stižu za dvadesetak minuta kući.
        Kada su stigli gazdarica ga je zagrlila i rekla da zna da se Marko noćas pojavljivao u kući.Kazala je da se i njoj noćas javio u snu rekavši daće uljez iz njegove sobe otići. Gazde su mu se izvinile rekavši da bi voleli da on ostane kod njih u kući jer je zaista divan momak i da mu neće više naplaćivati kiriju.On je prvi njihov stanar kome su izdali sobu ali da nisu znali daće se to dogoditi.Uveravali su ga da se više ništa ružno neće desiti.Plakali su i jedno i drugo kada je Goran rekao da mora razmisliti o svemu i daće pred kraj dolazak u Beograd javiti da li ostaje ili ne.
        Dok je bio kući ništa nije pričao roditeljima da ih nebi brinuo.Bio je čvrsto uveren da ne treba da se vrati tamo sem po ostatak stvari.Čak je razmišljao i o promeni grada studiranja.
        Jedne noći momak mu se javio u snu.Bio je lepo raspoložen i razgovarali su kao da se znaju godinama.Zamolio ga je da se vrati kod njegovih roditelja i dozvoli im da uživaju u njegovom društvu kao do sada.Rekao mu je i da se nikada više neće pojavljivati ali i daće sve što je njemu pripadalo ili je trebalo da pripadne biti njegovo jednog dana.
        Goran se vratio kod gazda.Živeo je kod njih i nakon završetka studija.Nakon gazdine smrti dobio je polovinu kuće ali i molbu da čuva i štiti njegovu suprugu do njene smrti.Kada je gazdarica umrla Goran je nasledio sve što su imali.Kada se ženio gazdarica je njegovu suprugu darivala kao da je njena snaja.Mladić se nikada više nije pojavljivao.