Tragovi u nama                                  


Mnogima od nas događalo se da izgube sebi dragu osobu.Na nepostojanje nekoga ko je do juče bio sa nama neki se lako naviknu a neki teže.Kaže naša narodna poslovica da vreme leči sve rane ali ja ne mislim tako.Mislim da neke rane ostaju samo zalečene.Kada se iznova setimo preminule osobe vraća nam se tuga i žal koji smo osetili tog trenutka od kada nje više nije bilo.
Da tuga može dugo trajati govori nam i naša sledeća priča.Ovu priču ispričala mi je osoba kojoj nije sklona maštanju i improvizaciji događaja.
Pre par godina Dragani se majka razbolela.Lekari su konstatovali kancer koji je uzeo maha i bez mnogo zavijanja rekli su joj da ima još samo par meseci života.Imala je jako progresivan kancer pluća koji se brzo širio na sve delove njenog tela.
Dragana je to saznanje jako teško prihvatila i činilo se da je njoj teže nego njenoj majci.Majka je tešila i govorila da je to Božija volja, da je vec devojka i da je pred udaju, da mora nastaviti život i posle njene smrti.Sve je to ona znala ali joj osećanja nisu davala da to prihvati.
Dani su prolazili a Draganina majka ih je živela kao da se ništa neće dogoditi.Kada je imala bolove odlazila bi u svoju sobu i pokušavala da uz pomoć, na početku lekova a kasnije injekcija, sama prebrodi krizu.A onda su nastupili oni najgori dani.Ona više nije bila svesna ni sebe ni svoje okoline.Lekari su konstatovali da je kancer napao i čeoni deo mozga i da se zato tako nerazumno ponaša.Predložili su da ostane na klinici.Tako je i bilo.
Nakon nedelju dana Draganina mama je preminula.U trenutku smrti bila je u komi i lekari su dragani potvrdili da nije osetila nikakve bolove.
Svi događaji koji su usledili Draganu su zaobišli.Ona je isključila svoj um i ponašala se kao lutka koju premeštaju sa jednog mesta na drugo.
A onda se na jednom probudila i u glavi joj je sinula ideja da na neki način stupi u kontakt sa njenom pokojnom majkom.
Odlazila je kod raznih vračara, vidovnjaka i veštica ali niko od njih nije dao Dragani prave dokaze da je to njena majka.Bila je očajna ali i opterećena time da ipak stupi u kontakt sa majkom.
Jedne noći dok se dopisivala sa brtom, koji je živeo u inostranstvu, došla je do ideje da ostavi oglas na netu i da pronađe nekog ko će joj pomoći da stupi u kontakt sa preminulom majkom.Dugo se niko nije javljao.Jednog dana dok je pregledala svoju poštu pronašla je mail od izvesne gospođe iz Amerike koja joj je garantovala da će moći da razgovra sa svojom majkom i to putem telefona.Dragana je bila presrećna.Uradila je sve što je bilo navedeno u mail-u čekala je odgovor od gospođe na koji broj da pozove majku.
Uskoro joj je stigao povratni mail.U njemu je naveden broj ali i instrukcije kako treba započeti razgovor.Morao je biti mrak i to nakon ponoći.Dragana je trebalo da stoji ispred ogledala kako bi joj se ukazao lik majke, u sobi ne sme goreti ni jedna sveća, lampa ili svetlo bilo koje prirode.Bilo je potrebno da bude potpuni mrak.Na kraju mail-a bio je i broj na koji je Dragana trebala da pozove.Na njeno iznenađenje broj je imao neverovatno mnogo brojeva i u instrukciji se navodilo da iako automat kaže da birate nepostojeći broj vi ipak nastavite da birate sledeće brojeve.
Dragana je sve pripremila i čekala ponoć.Kada je sat otkucao ponoć počela je da čini sve što joj je savetovano.Na kraju je došao i red da stane ispred ogledala i da okrene zadati broj.I činila je to.
Sve se događalo kako je navedeno.Automat je navodio da je broj nepostojeći ali je Dragana nastavila.Nakon kucanja poslednjeg broja ogledalo je počelo da magli.Činilo se kao da je zamagljeno od hladnoće.Draganu je uhvatila jeza.Soba je bila za trenutak ledena.Osećao se u vazduhu neki čudan miris.A onda je Dragana čula glas njene majke.dragana je počela da plače i da doziva majku.Onda je počela da je ispituje kako joj je, da li je nešto boli sada, da li joj nedostaje i mnoga druga pitanja.Njeno zapitkivanje prekinuo je glas sa druge strane koji joj je rekao da prestane da ispituje i da rukom obriše ogledalo.Dragana je to istog trenutka uradila.Za trenutak je videla sebe ali se njen lik izobličio i postajao neko drugi.Na sve je ličio ali samo ne na njenu majku.Dragana je dobro pogledala i shvatila da u ogledalo ne vidi svoju majku već neki izopačeni lik koji se zlobno smejao.
Preplašena počela je da vrišti i da pali svetla svuda po kući.Kada je popalila svetla i pobegla u jedan ugao kuće Shvatila je da nije prekinula vezu.Otrčala je do telefona i ogledala.Uzela je telefon i videla da je veza prekinuta, ogledalo je bilo normalno i čak se činilo da nije ni bilo zamagljeno.Sve ovo je dodatno preplašilo i nije mogla da poveruje kako je sve tako izgledalo savršeno kao da se pre samo nekoliko minuta nije ništa događalo.
Pozvala je dečka da dođe kod nje.
Kada je dečko došao ona mu je priznala šta je sve činila kako bi stupila u kontakt sa majkom.Rekla  mu je i za oglas na net-u i da je primila mail sa instrukcijama.Sa nevericom dečko je tražio da pogleda taj mail.Otišli su do računara ali u njenoj pošti tog mail-a više nije bilo.Broj koji je bio biran pre njenog poziva dečku bio je normalni broj, broj Draganinog druga.
Sve je izgledalo kao da laže ali ona je znala da je to doživela i da joj se ukazao avetinjski lik.
Dani su prolazili a Dragana je često u ogledalu viđala lik koji je vrlo brzo nestajao.
Na kraju je odlučila da se obrati svom svešteniku i prizna mu šta je sve činila kako bi ponovo videla majku.Sveštenik je dugo razgovarao sa njom.Ti njihovi razgovori nisu završeni na tom jednom njenom odlasku.Nastavila je da odlazi i na liturgije, da se moli za smiraj majčine duše a i za spas svoje.
Danas je Dragana sasvim rasterećena.U ogledalu joj se ne pojavljuju razne spodobe jer im njena jaka vera ne dozvoljava da je progone.Pomirila se sa činjenicom da majka nije pored nje fizički ali da ona nastavlja da živi u njoj.
Ponovo vam kažem da je teško prihvatiti da nekog nema više pored vas ali je lako shvatiti da je taj neko još uvek u vama, vašim mislima, srcu.Ja kada god poželim da je neko tu uz mene zažmurim i vratim one naše zagrljaje, setim se glasa, smeha i svega onog što je naš život činilo tako posebnim.Radujem se našem ponovnom susretu jer verujem u Gospoda.
Zato ne tražite bližnje u nečastivom već ih tražite u sebi, u onom što je Gospod stvorio.