Nezvani svat


Sigurno ste mnogo puta slušali priče o raznim babama, vračarama koje su bacale čini na neku osobu, upravljale njom i donosile joj nesreću.Kažu da se te babe bave crnom magijom i da im ona donosi čak i materijalna dobra.Mnogo puta to ste čuli ali nikada niste obratili pažnju kako se završava njihov neslavni život.Evo jedne priče koja govori baš o tome kako je završila jedna takva starica ako se za nju može reći da je uopšte bila žena.
Stanislava joj je bilo ime.Svi su je znali kao ženu koju niko nije voleo.Izbegavali su da se sreću sa njom jer je uvek nešto bajala i bacala razna perja i trošice na svoje seljane.Kažu da je bilo bolje zaobići je nego je sresti.Tako biste sebi skratili muke koje bi vam susret sa njom donosio.Nakon susreta sa njom mnogi bi se ozbiljno razboleli kada bi je videli.Nekima se na sam susret sa njom okretao želudac i počeli bi da povraćaju od nje, nesnosno ih je bolela glava i još mnogo štošta što nije bilo prijatno doživeti.Jednostavno je bila strah i trepet za celo selo.Niko se nije usuđivao da joj odbije davanje hrane ili bilo čega što bi im ona potražila.
Tako je Stanislava na jedan čudan način vladala selom.

Jednog prolećnog dana jedan od mladića iz sela objavio je u selu da se ženi sa devojkom iz susednog sela.Zvala se Anđelija.Bila je kćer nekog čuvenog Dimitrija koji je poginuo u ratu ia ona je odrastala sa majkom do svoje sedme godine.Nakon toga majka joj se razbolela i umrla od pegavog tifusa.Kako je tradicija nalagala nju je u svoju zaštitu uzeo stric koji je sa svojom ženom negovao kao da je njegovo dete.Trudio se da sve što zaradi od obrade njene zemlje sačuva kao miraz koji će dobiti kada se uda.Strina je gledala i pazila više nego svoju decu.Anđelijaja je bila takvo dete da su je svi voleli.Braća i sestre od strica uvek su je štitila a ona im je za uzvrat šila haljine i košulje koje su nosili na saborima i crkvenim svetkovinama.Imala je neverovatan dar da šije.
Svadba Anđelije i Đorđa zakazana je za kraj petrovog posta.Celo selo je bilo pozvano kao i selo Anđelije.Stric se trudio da pomogne prijateljima u spremanju svadbe kako se Anđelija nebi osetila manje vrednom.Nikada nisu želeli da ona oseti tugu i nepripadanje toj porodici zato što joj roditelji nisu živi.
Petrov dan je bio.Celo selo okupilo se u Đorđevom dvorištu.Svi su čekali da Đorđe i Anđelija dođu i da slavlje odpočne.Svi su bili tu.Oba sela Sem Stanislave, seoske veštice.Kada su mladenci došli i kada su svi običaji obavljeni veselje je moglo da počne.
U jednom trenutku nastala je panika, ljudi su počeli da se komešaju.U šator je ušla Stanislava.U ruci je nosila neku vazu zavijenu u novini.Išla je pravo prema mladencima a svi su skamenjeno gledali ka njoj i njima.Prišla im je i zagrlila prvo mladu.Anđelija je poljubila i zahvalila se na poklonu.Rekla je da se smesti u šatoru i da se gosti.Okrenula se prema Đorđu i pitala da li hoće da se pozdravi i da je red da pruži ruku.Đorđe je to uradio a baba je rekla da će ispaštati zato što je nisu pozvali.
Anđelija je pogledala i rekla:
-Bako, ne plašim se ja tebe.Smrt mi je odnela oca pa majku.Rasla sam kao sioroče kod svog strica i strine koji su me gledali kao svoje dete.Navikla sam da mi smrt diše za vratom.Preležala sam tifus i sve tvoje lude mađije meni ništa ne mogiu jer te se ne plašim.
-Ćeraćemo se nas dve još.-reče baba i besna izlete iz šatora.
Anđelija je krenula za njom i najljubaznijim osmehom ispratila je do kapije.Uhvatila je za ruku i okrenula ka sebi.Poljubila je još jednom u obraz i rekla:
-Hvala na vazi.Čuvaću je kao da mi je od majke.Biće to moj najmiliji poklon sa svadbe.
Stanisla va se trže i besna potrča ulicom ka svojoj kući.Muzika je već pod šatorom stala.Svi su gledali u Anđeliju sa nevericom i isčekivanjem štaće joj se dogoditi.Svadba je nastavljena a Anđeliji se ništa nije dogodilo.Bila je vesela i posvetila je svima dovoljno pažnje.Svadba je trajala do ranih jutarnjih sati.
Kako običaj nalaže u našim selima se pravi prvo jutro.Mnogi su bili pozvani na njega.Dok su žene polako pristizale u dvorište mlada je već pevala i pripremala šator.Postavljala je pribor i tanjire.Žene su bile iznenađene.Tako mlada a tako vredna i poranila posle svoje svadbe.
Jedna od njih prišla joj je i upitala da li zna nešto o Stanislavi.
-Da znam.Znam da je zla i da nikome ne misli dobro.Videla sam to u njenim očima koje nisu donosile poklon iz milosti već iz zlobe.
-Crna ćerko ali ti si je još i poljubila iako ti je ona rekla da ćete se još terati.
-Naravno da jesam.Time sam joj dala do znanja da se ne plašim takvih sila.Na mojem čelu je pečat od rođenja i ja ga sa ponosom nosim.Ja sam Božije dete i ništa me ne plaši na ovom svetu.-nastavila je Anđelija kao da se ništa nije dešavalo.
-Neka ti je Bog upomoć dete moje.-reče žena
-On već jeste.Svima nama.
Nakon što je postavila stolove i pošto su se gosti  okupili An?elija je rekla ?or?u da joj pripremi ko?iju i da mora oti?i po Stanislavu da je dovede pošto je umorna od sino?ne svadbe.?or?e nije znao šta ona pri?a ali je spremio ko?iju i nije mnogo pitao.
Nakon nekoliko desetina minuta Anđelija je u kočiji dovela Stanislavu koja je izgledala sva iznurena i bolesna.Anđelija je jedva spustila iz kočije jer Stanislava nije mogla sama.Sve vreme je nešto trabunjala a Anđelija pevušila pored nje.To je dodatno babu zamaralo i teralo da zeva.
Stavila je pokraj sebe i rekla gostima da će ona sedeti do nje kao da je njena majka a da se drugi ne boje jer je baba jako bolesna i da im ništa nemože jer je cele noći pokušavala da se izbori sa ljubavlju koju joj je Anđelija juče pružila.
Nakon nekog vremena baba je klekla pored Anđelije i rekla:
-Molim te ne čini mi to.Nemoj me voleti iako ti nanosim zlo sve vreme.Nemogu podneti tvoj osmeh.
-Prestaću da te držim uz sebe ako mi obećaš i zavetuješ se imenom svojim da ćeš prestati da bacaš čini na ovaj narod i na mene.Nakon toga odvešću te kući i bićeš mirna.
-Zaklinjem se imenom svojim da ću prestati to da činim.
-Uredu sada idi u miru svojoj kući.Đorđe ćete odesti.Dođi kad god poželiš kod mene a ja ćute prihvatiti kao da mi je majka došla.
Baba je pokunjeno odlazila i ništa više nije bajala dok je išla.Sve vreme je gledala u zemlju.
Nakon toga seljani su je retko viđali.Kažu da su je tek ponekad videli kako ide kod Anđelije i da od nje nosi uvek darove.
Prošlo je nekoliko godina od svadbe Anđelije i Đorđa.Dobili su decu i živeli jako srećno.Nju su svi u selu voleli jer je znala svakom da pomogne.Kada god bi mogla odlazila bi sa decom iz sela da se igra.Deca su je jako volela jer ima je svaki put donosila poklone.Kažu da su sve mlade buduće u selu odlazile kod nje kako bi im ona šila venčanice.Kažu i to da su svi kada bi imali neke teške probleme odlazili kod nje za savet.Umela je svakoga da sasluša i da im pruži koristan savet.
Prčaju ljudi da je i Stanislavu ona sahranila sa svojim mužem i da joj niko nije otišao na pokop.
Vama ostavljam na proceni da lin želite da verujete ovoj priči ili ne.Jedno znam da nijedno zlo nemože biti gore od onog zla koje nosite u sebi.Baba je naišla na ozbiljnu protivnicu koja nije verovala da je baba jača od nje.Siguran sam u to da je to ključ uspeha ako se plašite nečega.
Sve se da pobediti i ukrotiti sem prirode a nju je stvorio Bog.Pronađite svoju prirodu, neka ona bude branik vaše duše i verujte.Vera je ključ vrata koja oslovačaju vašu snagu.