Kantar

          Nekada je teško preboleti prošlost i zaboraviti događaje koji ostaju urezani u nama do poslednjeg daha.Možda je surova lepa prošlost jača od bilo kakve budućnosti koju može toliko izmeniti da imate utisak da budućnost nikad i ne dolazi.Nekada mi se čini da prošlost živi večno.Iako je to samo u mislima ona ipak egzistira među nama i određuje dalji tok razvoja budućnosti.
         Ono o čemu ću vam sada pričati jeste upravo prošlost koja ne želi da ode i koja preovladava sadašnjost, vuče nas za sobom nazad i neda da se otrgnemo od nje.Ovo je priča o čoveku koga je prošlost toliko mučila da je zaboravio na sve što tek biva i što bi pored njega raslo i odrastalo.Ovo je priča o nezaboravnoj prošlosti i njenom gorkom ukusu koji teško pada na srce.
         Zoran je bio čovek koji je imao jako nezahvalan posao pre više desetina godina.Bio je to čovek koji je u seoskoj zadruzi imao posao da procenjuje kvalitet vune, duvana i raznih poljoprivrednih proizvoda koje bi seljani donosili i prodavali kako bi obezbedili za puki život.Bio je jako pošten i seljani su mu verovali jer nikoga nije oštetio.Radio je po savesti i pravdi Boga.važili oje pravilo da ako pogreši sam će snositi posledice greške i loše procene.davao bi novac iz svog džepa za pogreške.Kada god bi seljani saznali za to slali bi mu namirnice kako bi mu se odužili za grešku i kako bi lakše podneo grešku.Njemu se nije dešavalo da ošteti narod već samo samog sebe.
         Nakon nekog vremena nastojnik zadruge se jako razboleo.Nazirala se njegova rđava sudbina.Svi su mislili daće novi nastojnik biti Zoran ali se to nakon smrti nastojnika nije dogodilo.Srezka uprava poslala je mladog i školovanog čoveka koji je sada bio novi nastojnik.Čim je došao u selo zoranu je rekao daće posao promeniti iz korena.Rekao je da je mlad i da je željan dokazivanja kao i da želi da zarađuje dobro.Kao iskusan čovek Zoran je znao šta to treba da znači.Drugim rečima rekao je Zoranu da trebaju da zakidaju seljanima kako bi on bolje zarađivao.Odmah se suprostavio tome i rekao da on neće odstupati od svojih principa i da sa svojih četrdesetak godina ne želi da gubi obraz kod svog naroda, rođaka i komšija.Rekao mu je i da on neće uticati na njegove procene, da ga neće odavati u lošem procenjivanju ali i daće on nastaviti da sudi o proizvodima po pravdi Boga.
       Neko vreme su imali prećutni dogovor sve dok narod nije počeo da bojkotuje nastojnika i da ne želi da im robu procenjuje nastojnik.Kada god bi se on pojavljivao na proceni iz naroda se čuo uzvik '' Lopove ''.Svi su čekali i po više sati na Zorana kako bi im on procenjivao robu.Nastojnika je to jako ljutilo ali nije imao načina da natera Zorana da radi po njegovom.Nudio mu je i polovinu zarade ali ovaj nije nikako dozvoljavao da se pokoleba i prihvati ponudu.
       Negde oko proleća Zoranova ćerka se jako razbolela.Zoran je imao samo nju i već staru majku.Žena mu je umrla na porođaju.Nikada se više nije ženio već se posvetio odgoju ćerke za koju se jako vezao.Oko vaspitanja mu je pomagala majka.Pošto se razbolela Zoran je sve češće morao da odsustvuje sa posla zbog toga i da sa njom ide u grad na lečenje.Nije se tačno znalo od čega je bolovala ali je ona bila sve slabija.Na jednom pregledu jedan od doktora koji su je nadzirali posumnjao je da je ona obolela od leukemije i da je kod nas u zemlji njeno izlečenje nemoguće.Trebalo je da se devojka pošalje u Francusku kako bi tamo pokušali da je izleče.Lečenje je bilo izuzetno skupo i Zoran bi morao sve da proda kako bi prikupio deo novca za njeno lečenje.
       Posle nekoliko dana razmišljanja Zoran je odlučio da sve što ima proda i da pokuša da ostatak novca nađe kako bi obezbedio lečenje svoje jedinice koja je imala tek dvadeset godina.
       Nastojnik se prvi prijavio da kupi sve što je Zoran prodavao.Dao mu je čak i dobru cenu ali mu je i ponudio ostatak noca kako bi odmah poslao ćerku na lečenje.Zoran je bez razmišljanja učinio tako.Nakon samo nekoliko dana njegova ćerka otišla je sa Zoranom u Pariz na lečenje.
       Posle samo nekoliko terapija devojka je bila bolje.Lekari su joj predviđali dobar ishod lečenja jer je njen organizam dobro podneo terapiju.Kroz samo dvadesetak dana lekari su rekli da je devojka izlečena i da njen oporavak neverovatnom brzinom dolazi.Mogla je da se otpusti i da nastavi lečenje u svojoj zemlji.Zoran je bio presrećan.Znao je da se vraća kući a da je i nema ali mu je ipak bilo bitnije to što je njegova ćerka živa i ponovo koliko toliko zdrava.Kda je stigao u selo seljani su mu nudili da kod njih bude.Davali su mu stare kuće koje nisu koristili tako da je mogao i da bira gde će živeti.Uselio se kod jednog od seljana sa kojim se i družio a i kod koga je u njegovom odsustvu bila njegova majka.Obećao mu je deaće mu uredno plaćati kiriju našta ovaj nije hteo ni da čuje.
      Zoran je nastavio da radi u zadruzi ali je sada morao i da nadniči kako bi zaradio da nastojniku vrati sav novac koji je pozajmio.Rate je isplaćivao uredno i nastavio da odbija nastojnikove predloge da potcenjuje robu za procenu.Jednog dana nastojnik je odlučio da kazni Zorana za njegovu neposlušnost.Rekao mu je da treba da mu vrati novac za mesec dana ili da počne da radi kako je on od njega tražio.Pošto je bilo vreme žetvetrebalo je da tih dana zakažu veliki otkup dobara.Zoran je kući otišao nevoljan i razmišljajući kako da pronađe toliki novac.Znao je da niko ne može da mu pozajmi toliko novca kako bi izmirio dugovanje.Cele noći oka nije sklopio.Odlučio je da prihvati ponudu nastojnika i isplati svoj dug a nakon toga ode iz sela i više se nikada ne vrati zbog stida i ukaljane časti.
       Na otkupu niko nije ni posumnjao da Zoran zakida.Svi su mu verovali i svi su ipak odlazili kod njega na procenu.Nastojnik se zlobno smeškao i pred sam kraj otkupa pocepao je tapiju Zoranovog duga što je značilo da više nije dužan.Kada je to video Zoran je počeo da dobro procenjuje robu kako bi se bar malo iskupio Gospodu za zlo koje je počinio.Niko ništa nije primetio.
       Kada se otkup završio i kada je Zoran trebao sa nastojnikom da još jednom prebroji robu njegova majka vidno uplakana trčaja je ka Zoranu.
       - Zorane sine umre nam Jelena.-rekla je starica i pala na kolena.
       Zoran je plakao na sav glas.Znao je da je to kazna koju je morao da prihvati na naj suroviji način.Znao je da je prodavanjem sebe izgubio mogućnost za oprost.
       Nakon sahrane Zoran više nije radio u zadruzi.Živeo je od milostinje naroda koji ga je voleo jer su smatrali da ih nikada nije prevario.Nije pričao nisakim godinama.Nakon majčine smrti počeo je i da gubi svest.Dobio je epilepsiju i vrlo često nalazili su ga nepomičnog na podu kako jeca.
       Pred smrt ispričao je svom prijatelju kod koga je živeo šta mu se događa.Rekao mu je da svake noći sanja ćerku koja veze  pored njegovog kreveta i koja ga budi svojom pesmom a onda kada se on probudi ona ustaje.Njeno telo pretvara se u zmijsko i počinje da ga davi.Jedino na njoj je njena glava.Govorio je i da je ljuta na njega i da želi da ga udavi.Vrlo često u njenom prisustvu nalaze se i mali crni patuljci monstruoznih glava koji ga probadaju kopljima po rukama.Jedne noći prijatelj je bio pored njega i bio prestravljen prizorom koji je video dok je Zoran spavao.U sobu je iz zidovaušetala jelena sa zijolikim telom kao i tri crna patuljka sa kopljima koje je Zoran pominjao.Sledio se od straha i odaljio od kreveta.Mali ljudi su Zorna boli u šake a Jelena ga je svojim telom davila.U jednom trenutku Zoran je otvorio oči i zatražio oprost za prevaru koju je učinio.Molio je za oprost kako bi umro lakše i da ga ne muče više.Prijatelj je vikao da mu oprašta.Jelena se okrenula ka njemu.Pogledala ga sa osmehom i očima koje su sijale kao da je vatra u njima.Nestala je kao i patuljci.Ono što je sledeće čuo bio je izdah Zorana.Više nije bio živ.
        Nastojnik se još pre Zoranove smrti obesio na tavanu Zoranove kuće.kada su ga pronašli kraj njega su pronašli gomile novca i puno poljoprivrednih proizvoda koje je propalo.