I sada slušaju cas


Možda ste culi a možda i niste.Na nekim lokacijama u našem gradu pojavljuju se
duhovi.Skoro sam bio u nekom društvu gde se komentarisalo pojavljivanje duhova na
slikama nekih naših sugradana kada su se slikali u Šumaricama.Cak su te slike
publikovana u nekim od dnevnih novina zajedno sa izjavama vlasnika slika koji su vec u
objektivu videli duhove.
Evo jedne od tih prica koje sam cuo od veoma poverljivog izvora, da kažem
ocevica.

Momak i devojka odlaze u Šumarice da se prošetaju jednog letnjeg popodneva.I
dalje je toplo pa odlucuju da se u hladovini klupice, u blizini spomenikaV/3, odmore
malo i uz to slikaju.Sedeli su tako nekih sat dva i sacekali da sunce vec bude slabo i da se
mogu bez bojazni od suncanice prošetaju i slikaju po Šumaricama.
Slikali su se na klupici, u hladovini koja ih je zaštitila od jakog sunca.Posle
izvesnog vremena rešeni su da promene lokaciju.
Šetali su i slikali su se svuda oko spomenika i na izvoru.Kada je mrak poceo da
pada i da se noc približava rešili su da se vrate kuci.Krenuli su od izvora ka parku i tada
su morali da produ pored spomenika V/3.
Devojka je odlucila da se još jednom sama slika kod pocetnih stihova krvave bajke
kako bi imala uspomenu na taj deo svog školovanja imala u svom albumu.Mislim da
nema jednog pravog Kragujevcanina koji nije ucio Krvavu Bajku Desanke
Maksimovic.Svi oni koji je nisu naucili ili su izostali sa casa kada se recitovala ona
smatra se da deo velike mucenicke istorije našeg grada nisu preživeli.Dvadeset prvi
oktobar preživljava se svake godine u nama.
Ovoga puta devojka je stala kod kamene ploce i momak je ukljucio aparat kako bi
je slikao.Na displeju aparata ugledao je dva decaka koja polako prilaze njegovoj devojci
da se slikaju.Bili su odeveni u staru garderobu i na sebi su imali ranceve ili bolje reci
stare dacke torbe.Momak sa nevericom pogleda još jednom u displej i shvati da se oni
zaista nalaze tu i da se smeše onim iskrenim decijim osmehom.Pogledao je normalno ka
devojci i nije ih video.Vratio je pogled na displej i video da su oni idalje tu.
Kako je bio prestravljen ipak je odlucio da slika i zabeleži taj slucaj prikaza dva
duha na slici.Slikao je jednom ali je na slici bilo samo razmrljane boje.Nakon toga
ponovo je slikao ali se ovog puta jasno videlo da pored devojke stoje dva deckica koji se
smeše.
Momak ništa nije rekao devojci za to ali je ona primetila da joj on neda sliku da vidi
vec da sve slike pogledaju kada dodu kuci.Devojka je insistirala ali je momak rekao da se
baterija nekim slucajem ispraznila.Ovoga puta devojka je sa nevericom odustala od
gledanja slika i sacekala je da dodu kuci.Shvatila je da je on nešto cudan i da je jako
cutljiv što je za njega bilo jako ne karakteristicno.
Stigli su kuci i ona je tražila da pogledaju slike.Tada je on rekao da postoji jedna
cudna slika koju joj ne želi pokazati da se ne bi uplašila.Ipak devojka je tražila aparat i
želela je da vidi sve slike pa cak i tu cudnu.
Momak joj je dao aparat i poceo da prica šta je video kada je slikao kod kamene
ploce pored V/3.Devojka je pocela da se smeje ali je shvatila da je on idalje jako ozbiljan
i da nema nameru da se šali sa takvim stvarima.
Na kraju je devojka uzela aparat i pocela da lista slike.Došla je i do pretposlednje
koja je, kada je momak slikao bila zamrljana.Ovoga puta bila je dobra i na njoj se videlo
dosta dece koja stoje pored nje.Neki sede, neki se igraju a dva mališana stoje pored nje i
drže je za ruku.Devojka je pocela da place i ispustila je aparat iz ruke.
Pošto je momak nekako smirio odlucili su da pogledaju još jednu sliku.Na toj slici
stajala je ona sa dva decaka koja su je ponovo držala za ruku.U njihovom pogledu nije
bilo nicega zlobnog i iskvarenog.Bila su to dva decaka prostreljena kroz grudi.Na
njihovim kaputicima stajali su tragovi davno prolivene krvi.
Momak i devojka znali su da su to decaci koji su streljani dvadeset prvog oktobra.
Nakon nekoliko dana njih dvoje otišli su u muzej da pokušaju naci dva mališana sa
slike.Posle dugog pretraživanja našli su slicice i imena ova dva decaka.Obojica su bili
streljani istog dana, iste su godine bili rodeni i isto su im tekli školski dani.
Ova slika nije završila u dnevnim novinama ali su završile neke druge.Neki kažu da
su sve ovo foto-montaže a pak drugi tvrde da se duše nasilno ubijenih šetaju Šumaricama
ali da nikom nisu nanele zlo jer su svesne da svi mi osecamo i danas danji žal za
njima.Svi mi da smo bili u mogucnosti na neki nacin pa makar to bilo i putovanje kroz
vreme, spasili bi njihove nevine živote.
Na vama je i ovoga puta da procenite istinitost dogadaja.