Devojka koje nema



Puno puta slušao sam o pojavljivanju duhova i njihovom proganjanju ljudi.Za njih važi pravilo da su jako cesto nasilni i da uništavaju psihu coveka.
Evo jedne price koja govori upravo o slucaju pojavljivanja duha jednom mladicu.
Našeg junaka nazvacemo Zoran.Zoran je bio uzoran mladic,vredan pažnje i ljubavi svih devojaka u malom gradicu u kome je živeo.jedne veceri izašao je sa drugarima u grad.Bio je vašar.Grad je bio pun lepih i veselih devojaka.U sred grada bila je bašta jednog kafica koji je imao uživo nežnu i romanticnu muziku za parove.Seo je sa drugovima da popiju pice.pošto su bili mladi i željni života brzo su se razleteli po lokalu gde je bilo puno devojaka koje su cekale da im pride neki od mladica.

Zoran je ostao sa još jednim drugom i, kako se to u našem narodu kaže, šmekali devojke.Mnoge devojke odgovarale su na poglede ali se zoranu jedna usamljena devojka najviše dopala.Stajala je na samom izlasku iz bašte u prelepoj lepršavoj letnjoj haljini koja je taman toliko otkrivala njene obline da je to bilo vrlo pristojno ali nadasve intrigantno za mladice.Niko nije stajao sa njom cak joj ni mladici nisu prilazili.Zoran je odlucio da joj pride jer je njegov drug našao zanimaciju u devojci pored njihovog stola.
Prišao je i kulturno zamolio da se upoznaju.Ona je pružila svoju tanku ruku i rekla da se zove Marina.Njena ruka je bila jako hladna i videlo se da joj je hladno.Zoran je zamolio da prošetaju ili da sednu da popiju pice.Devojka je odlucila da se prošetaju pored reke i bolje se upoznaju pošto bi pored muzike možda nešto zaboravili da kažu o sebi.
Marina je sve vreme njihovog razgovora pažljivo slušala sve što joj je Zoran govorio.Kada bi je on nešto pitao odgovarala bi kratko ali uctivo i povuceno.Shvatio je da je ona jedna povucena i patrijahalno vaspitana devojka.Da ne voli gužve i da se slabo vida sa drugaricama.Posvecena je svojoj kuci i da jako slabo voli da izlazi.Veceras je izašla jer joj je rodendan i želela je da proslavi tako što ce otici do grada.Zorana je to jako ganulo.
Posle nekih sat vremena šetnje ona je rešila da se vrati kuci.Bilo joj je jako drago što ga je upoznala ali mu je rekla da nije sigurna da ce moci ponovo da se vidi sa njim.Zoran je insistirao da se ponovo vide ako ne uvece onda preko dana.
Na njegovo insistiranje ona je prihvatila ali da to bude tek za nedelju dana tacnije sledece subote.
Zoran je bio jako srecan jer je Marina bila devojka kakvu je on cekao.Tiha i povucena,odmerena i jako lepo vaspitana.Nije mu bilo bitno to što je ona slabo izlazila.Cak mu se to dopadalo.
Dani su prolazili a Zoran je samo nju sanjao ali uvek nekako uplakanu i zabrinutu.Uvek je u snovima brinula šta cemu reci prilikom sledeceg vidanja.Na sebi je uvek imala onu istu letnju haljinu I uvek je imala šnalu na istoj strani glave kao da se ništa nije pomeralo na njenom licu.
Došla je i ta subota.On je sav trepteo od želje da je vidi.Stigao je na vreme,cak pre vremena.Kada je sat otkucao devet uvece ona se pojavila.Prelazila je polako i ženstveno most na reci koja je spajala delove gradica.Prišla je i lagano ga pozdravila pružanjem ruke.On je pokušao da je poljubi u obraz ali se ona blago izmakla.Šetali su i ovoga puta pokraj reke i pricali o uopštenim temama.On joj je priznao da je sanja i da je uvek u njegovim snovima zabrinuta ali da se on ne obazire na to.Tada je ona rekla:
-Možda i imam nšto da ti kažem ali otom potom.
Zoran je to sve shvatio kao njenu šalu.
Nakon nekog  vremena on je dodirnuo za ruku i shvatio da je njoj jako hladno.Dao joj je svoju jaknu kako bi joj bilo toplije.Vec negde oko deset ona je rekla da mora da krene i da bi bilo lepo da je isprati donekle.Prihvatio je to sa zadovoljstvom.Pošto su prešli most i bili blizu varoškog groblja ona je rekla da je dotle dosta i da ce odatle sama.Zoran se malo zbunio jer je znao da se devojke plaše groblja.Ona ga je uverila da se ona ne plaši nicega i da je njena kuca baš pored groblja i da je navikla na tu prisutnost spomenja.Nastavila je sama dalje a onda se Zoran setio svoje jakne i okrenuo se da je pita kada ce se videti ponovo i da li ce sacuvati jaknu.
-Naravno da cu je sacuvati:A ti sutra dodi po nju oko podneva.Moju kucu ceš lako naci.
Bio je presrecan jer je znao da je ona želela ozbiljnu vezu sa njim.Jedva je cekao sutrašnji dan.
Jako je rano ustao sredio se i oko podneva krenuo kod nje.Kada je prešao most ušao je u groblje kao što je to uradila i ona sinoc.Znao je da je njena kuca sa druge strane groblja odmah u blizini.U jednom trenutku dok je tražio izlaz iz groblja ugledao je svoju jaknu na jednom spomeniku.Prišao je spomeniku i zaprepastio se cinjenicom da koja ga je docekala.Marina je bila na slici spomenika a ispod nje upravo je pisalo Marina.
Zoran je uzeo jaknu, spustio cvece koje joj je poneo i okrenuo se i otišao.
Više nikada nije pominjao nju niti je išao na njen grob.Kažu da je cesto sanjao ali da se borio snažno sa tim.Oženio se i dobio porod.Nikada mu se ništa loše nije dogadalo u životu.Mada je uvek za njega bila vezana ta prica da je jaknu našao na groblju.
Da li cete verovati ovome ili ne ostavljam vama na izbor.Znam samo da mi je ovu pricu ispricala jedna ozbiljna osoba koja nema razloga da izmišla.