Adresa


Vrlo često se u našim krajevima priča o ljudima koji imaju vidovnjačke sposobnosti.Neki se čak kunu kako im je neki vidovnjak ili vidovnjakinja toliko pomogla da im je spašen život.Nauka ne podržava to tvrdenje i smatra vidovlnjake za prevarante i šarlatane koji bespoštedno uzimaju novac od napaćenog naroda.Nauka je vrlo često upravu jer kada se pogleda kolike su cene tih vidovnjaka mnogima padne mrak na oči ali u bezizlaznoj situaciji uzimaju i kredite kako bi isplatili vidovnjaka i vidara koji im obećava izlaz iz ćorsokaka.Ne retko se to završava u još dubljem ćorsokaku od onog gde smo bili pre.Međutim postoje i oni koji svoju pomoć ne naplaćuju vec to rade kao pravi humanisti.Za njih je naplacivanje znak uvrede i prodavanje leka koga oni drže u svojim rukama.za njih je vezano da ako ne mogu da pomognu kažu to odmah i ne dovode ljude u ne zavidnu situaciju.Vrlo cesto savetuju ljude da odlaze kod lekara i da se lece što prvi nikako ne dozvoljavaju.
O ovom slucaju, o kome cu vam sada pricati, ne znam šta da mislim.Pre nekih desetak godina u jednom bosanskom selu dogodio se nestanak devojke koja se vracala sa fakulteta.Studirala je u obližnjem gradu i kada se vracala kuci morala je preci distancu od sedam, osam kilometara peške kako bi stigla do svog sela.Bio je petak i ona je odlucila da ne prespava tu noc u stanu gde je živela vec da ode kod svojih u selo.Javila je roditeljima da krece i dace stici oko devet uvece.Kako je sneg padao roditelji su mislili da je autobus i loše vreme omelo da stigne na vreme.sati su prolazili a nje nije bilo.Pomislili su da možda nije ni krenula kuci jer je sneg sve jace padao.Kada je noc prošla majka je pozvala u stan.Njena cimerka je rekla da nije u stanu i da je otišla još sinoc kuci.

Otac je krenuo da je potraži da vidi da li joj se nije nešto desilo usput.Strahovali su da je pala po poledici i da je možda povredena negde ostala.Kada je došao do stanice gde je ona trebalo da izade uverio se da je nema nigde na putu i da joj se nije dogodila povreda.Pomislio je da se udala i da je otišla sa momkom jer možda nije smela da im se javi.
Kada je stigao kuci i ispricao majci da šta on misli da se dogodilo ona je odlucno negirala njegovo tvrdenje.Znala je da njena cerka nije imala ozbiljnu vezu i da nije balavica koja bi tako nešto pricinila roditeljima.Sumnjala je da joj je kcer oteta ili da je povredena i negde leži totalno bespomocna.Otac je idalje tvrdio da je sigurno ovo što on misli jer je put pregledao sasvim pažljivo.
U iscekivanju da im se javi dani su prolazili.Na kraju su otišli u policiju i prijavili nestanak.Policija je ispitivala ali nije imala bilo kakav trag o nestaloj devojci.
U njihovoj kuci nastala je velika praznina.Prazninu je stvarao njen nedostatak ali i pitanje gde je to nestala.Nakon nekog vremena policija im je dala obeshrabrujuce informacije.Rekli su im da su uhvatili trgovca belim robljem i da je on verovatno i njihovu cerku prodao.Bili su neutešni.Medutim majka se nije smirivala.Kako nije mogla da se pomiri sa cinjenicom da joj je cerka možda negde u lošim uslovima ali da nema pomoci, pocela je odlaziti kod vidovitih žena.Njena potraga za cerkom išla je toliko daleko da je došla do žene koja je, kažu znala da razgovara sa mrtvima i preko koje su ljudi mogli da se obrate njima.Pri samom ulasku kod nje žena joj je rekla da ona traži izgubljenu cerku.Bila je iznenadena.Rekla joj je i da ce pokušati da je nade medu mrtvima ali da misli da je ona idalje živa.Na kraju je ta vidovnjakinja rekla da bi bilo bolje da se obrate nekom za koga znaju da je mrtav pa da im on koaže da li je devojka medu njima.
Majka je odlucila da pita svoju majku ali bezuspešno su je dozivali jer se njena majka  nije odazivala.Žena je krenula kuci skrhana bolom i pomirena sa cinjenicom da cerku više nikada nece naci.Dok je išla od kuce vidovnjakinje do autobuske stanice prišla joj je devojka koja joj je rekla da ona zna da je njena cerka živa i da joj neki glas to govori sve vreme od kada je došla kod vidovnjakinje.Rekla je i da ona nije vidovita ali da cuje neki glas od kada je videla koji joj govori da kže da se Zorana nalazi u Italiji i da je sa svojim mužem srecna.
-Znam i ulicu i broj i mogu vam je napisati na papiru.Kad god zažmurim vidim tu adresu.-rekla je devojka koja nije mogla da objasni zašto joj se baš to privida.
-Evo ti papir piši kceri.-rekla je majka u nadi da je to zaista tacno.
Kada je devojka napisala adresu uzdahnula je i rekla da sada oseca olakšanje i da više ne cuje taj glas u glavi.
Zoranina majka je poljubila i ponudila novac ali je devojka odbila da ga uzme rekavši dace joj sigurno puno novca trebati da ode i pronade svoju cerku.
Kada je stigla kuci zatekla je muža koji place uz cašicu rakije.Rekao joj je da se cerka javila i da je u Italiji.Da ona nema pasoš da dode jer su joj ga kidnaperi oduzeli ali da je sada na sigurnom i da joj je jedan mladic, Italijan pomogao da pobegne iz javne kuce.Ostavila im je adresu koja je bila identicna kao i adresa koju je napisala devojka.
Nakon nekoliko nedelja majka i otac otišli su u Italiju i ponovo videli svoju cerku.
Ispricala im je da je bila kidnapovana i da su je prodali a da su je kupci doveli u Italiju i primorali da se bavi prostitucijom.Rekla je i da su je tukli jer je odbijala naredenja ali da je imala srece jer je jednom prilikom polu drogirana ispricala na engleskom jeziku svoju pricu mladicu koji je spasio.Pomogao joj je da pobegne i da se skloni od njih kako je nebi našli.Tog dana kada je vlasnik bordela bio uhapšen otišla je u našu ambasadu kako bi prijavila da je bila kidnapovana.Istog dana pozvala je i njih da im se javi.Do tada nije smela jer se bojala dace je naci ponovo i odvesti ko zna gde.
Šta se dalje dešavalo sa njom necu vam detaljisati.Recicu vam da se udala za spasioca ali i da je u redovnom kontaktu sa roditeljima.A šta misliti o celom slucaju i devojci koja je napisala adresu u Italiji?To cu ostaviti vama da odlucite da li je to vidovnjaštvo ili puka slucajnost.