Volele ili ne volele

     Svedoci smo da današnje društvo traži savršene.Bez obzira gde odete svi pričaju o savršenom izgledu, savršenoj figuri i odevanju.Fizički izgled, zapravo dobar fizički izgled danas je imperativ i nešto za čim se žudi.Čini mi se da danas dabiste konkurisali za bilo koje radno mesto u nekoj jačoj firmi morate imate, pored visokog spektra poznavanja rada u toj oblasti, i dobar izgled koji je donosi hleb nasušni.

     Govori se da je ženama neophodniji dobar izgled i što duže održavanje dobre linije kako bi zadržale posao u bilo kojoj firmi.Priča se i da najbolje prolaze one žene koje su ušemosane sa šefovima, direktorima, menadžerima.Njihov posao i stručnost se ne dovodi u pitanje jer se njihovo znanje kontinuirano proverava na raznim seminarima, kongresima, hotelskim sobama i automobilima.Lokacija zavisi, naravno i od jačine firme.
     Mnoge žene danas postaju predmet rukovanja.Kada kažem rukovanje mislim da idu od ruke do ruke.Prvo se počinje od krupnih riba najčešće generalnog direktora a sa godinama rejting pada i dolazi se do sitnih šefića kako bise ostalo na poslu.Posle niza godina ponižavanja i starenja ona odlazi kao kondukter u penziji.Svi je znaju i sve je izpregledala, overila kartu.Nažalost samoj sebi je takođe overila kartu ali u jednom pravcu.
     One malo vičnije ostaju da se kobeljaju i plivaju nekako kroz more uvreda i svakodnevnih poniženja.Ona idalje posećuje teretane, fitnes klubove i razne kozmetičke salone kako bi je zadržali pored mladih i neiskusnih koleginica.
     Moram primetiti da se ovaj vid šut karti najčešće sreće kod privatnih firmi koje su pod uticajem televizija, naročito američkih pomislile da je davanje otkaza nakon ne zadovoljenja direktora jako trendi i da se tako stiče rejting firme sa zapadnim stilom rada pod sloganom '' niko nije siguran sve dok to veliki profit ne dokaže''.Ne znam samo gde je taj direktorski kadar učio toliko dobro da posluje ako se zna da su devedesetih godina bile blokirane granice, da nisu mrdali dalje od Crne Gore.Verovatno su i oni počinjali u nekim sumnjivim biznisima sa još sumnjivijim novcem pa sada žele da operu ruke od svog naftom umrljanog novca da ne kažem nekog drugog biznisa poput cigara i tekstilnog šverca.
      Pre nešto više od godinu dana imali smo slučaj presude za mobing.Od tada svi u svojim poslovnim pravilnicima govore da kod njih u firmi nema mobinga i daće se taj vid zlostavljanja strogo kažnjavati.Samo mi nije jasno ko kažnjava nadrndanog vlasnika koji kaže da pošto nema prodaje ili nema profita svako ko me ne odgovara što plata kasni može da potpiše sporazumni otkaz?Zanima me i da li neko kažnjava vlasnike butičića koji povlače devojke sa biroa, uzmu za njih novac i nakon određenog vremena naprave im krađu i isteraju ih sa posla?
      Znam za jedan slučaj gde jednom gazdi niko nikada nije odgovarao i u njegovoj kafani uvek je bio manjak.Jedne noći radnici se dogovore da ostanu u bočnoj mračnoj ulici i sačekaju do jutra da vide šta se to događa sa pićem koje nestaje i uvek je manjak na njemu.Vrlo brzo po zatvaranju kafane gazda je okrenuo krug sa svojim automobilom i našao se ponovo ispred bočnog ulaza u svoj lokal.Polaka i uz zvižducanje iznosio je gajbe pića.Nije ni sumnjao da ga trojica konobara i jedan šanker gledaju i da čekaju da se natovari kako treba.Kada su videli da je završio sa poslom prišli su mu i pitali treba li mu pomoć.Ostalo je totalno nevažno.Samo ću vam reći da su sutra gazdu mogli da zovu oplavak a ne po imenu.
      Kada smo već kod rada u kafićima i restoranima i tu se traži da i mladić i devojka izgledaju jako dobro kako bi motivisali gošće i goste da dolaze u njihove lokale.Mladićima je potrebno da su nabildovani da se utežu u razne bodi majce koje vlasnici donose kao uniformu a da ne pričam o izbacivačima koji moraju uvek da imaju nakomrđene face.Poznajem dosta ljudi koji su radili ili rade u obezbeđenju i znam da su mnogi od njih jako veseli ljudi, da vole muziku i dobar provod i da uopšte nisu nakomrđeni i tako mračni.Pa to su ljudi isto kao i mi samo im je posao takav da moraju pijanu budalu da isteraju ako pravi problem.Jednom mi je jedan dečko koji radi kao obezbeđenje u čuvenom beogradskom klubu rekao da ih je gazda kažnjavao ako se pozdravljaju sa gostima i ako su u bilo kakvoj priči sa posetiocima.Smatrao je da oni treba samo da ćute i da po potrebi biju.Zamislite da vam dođe drug u lokal u kom radite i da vi nesmete ni zdravo da mu kažete.Takođe znam da je u jednoj trgovini zabranjeno pozdravljanje i ljubljenje sa poznanicima i rođacima.Čak i rođena majka da ti uđe moraš da joj kažeš dobar dan.Ne smeš da pričaš o privatnim stvarima i bilo čemu što nije vezano za posao.Hladno da hladnije ne može biti.Samo me interesuje čemu onda forsiranje tog napucanog izgleda ako te devojke i mladiće ne smeju da kažu ništa sem onoga što je vezano za prodaju.Bolje je onda da se jave Japancima da im naprave lutke sa likom Anđeline, Šarlit Teron, Bred Pita i Džordž Klunija kojeće se samo smeškati i govoriti ono što im je dozvoljeno.S' obzirom da se u Japanu koriste ti roboti i za samozadovoljavanje eto idealne mogućnosti da šefići, šefovi, direktori i generalni opšte sa Anđom, Šarliz ali i sa Bredom i Džordžom, zašto da ne.Ipak su oni zapanog shvatanja.
        Izgled možda jeste važan u plasiranju robe ali za to postoje manekeni i manekenke koji to promovišu.Mislim da je u svakoj firmi potrebno dobro okruženje, složan kolektiv, poštovanje među zaposlenima ali i uvažavanje direktora i obratno.Sve dok izgled bude presudan biće i neradnika i neradnica.Doduše prostitucija je prvi zanat pa mislim da ga je i izlišno iskorenjivati ali bar daragi poslodavci napravite oglas kakav vama treba.Recite u oglasu da vam je potrebna radnica ili radnik nižeg morala, labilne ličnosti spremni na oral, sadomazo ili šta već želite pa tek onda recite za koji posao treba da se jave kandidati.