Samopouzdani

        Postoji verovanje da se ljudi rađaju pod srećnom zvezdom i da im je onda život predodređen da bude ispunjen radošču i srećom.Mislim da nije tako.Kada god bi nekom to rekao svi bi me razuveravali i tvrdili da nam je sudbina odredila kakav će nam život biti.

Postoji i ona narodna da kako te kolevka zaljulja tako te lopata zakopa.Morbidna narodna poslovica ali se narod pridržava nje.Kada bi tako bilo i kada bi nam sudbina bila predodređena i zapisana u Božijim knjigama zašto bi nam Gospod dao svoje zapovesti, zašto bi nam dao mogućnost izbora.Mislim da se svi rađamo sasvim slobodni za bilo koje uspehe i neuspehe.Sve je stvar našeg izbora i mislim da je sudbinu izmislio slab čovek i čovek kom je samopouzdanje slabija strana.To je samo izgovor za svoju nemoć da se suočimo sa problemima svog samopouzdanja.Mislim da je samopouzdanje glavni pokretač naših uspeha.
        Mislim da je detinjstvo najbitniji period kada stičemo to samopouzdanje.Naročito je bitan taj period prvog razreda osnovne škole kada stvarate svoj imidž u društvu.Od tog dana kada krenete u prvi razred vi postajete ličnost.Do tada ste samo mamina lepotica ili tatina princeza, mamin junak i tatin sin.
         Sećam se samo svog prvog testa samopouzdanja.Sećam se te prve devojčice prvog razreda.Imala je kovrdžavu plavu kosu koja je najsjajnije sijala meni u zadnjoj klupi i za koju mi se činilo da ne sedi u prvoj klupi već baš ispred mene.Bila je miljenica učitelja ali i većine dečaka pa su zbog nje posle škole padale teške batine između nas koji smo maštali o njoj na putu do kuće.Sećam se da sam znao da je moj jedini način da ih sve diskvalifikujem kod nje u mislima bio taj da je pratim do kuće da budem zaštitnički nastrojen prema njoj i da nedam nikome da je gura kada zvoni za ulazak u školu.Znate kako se dečaci ponašaju u prvom razredu kada im se sviđa devojčica.Stalno je guraju, čak i udaraju kako bi privukli njenu pažnju.Sećam se i časova fizičkog kada sam zanemarivao igranje fudbala i stalno donošenje lopte njoj i drugaricama kao i vode kada bi ožednele.Ma jednom rečju bio sam potrčko.Šta da radim kada sam umirao za njoj.Najviše sam voleo kada bismo igrali arjačkinje barjačkinje i kada bi ona bila u suparničkom taboru.Znam da sam molio Boga da je niko ne uzme pre mene, da ja budem taj koji će je prvi povesti na našu stranu.Sećam se i tih trenutaka kada razbijem tu vezu između nje i druga koji je stajao pored nje i držao je za ruku.Sećam se da su mi ruke drhtale i bile hladne kao led dok sam je držao za ruku i vodio ka našoj grupi.Bili su to najlepši trenutci u tom prvom razredu.a onda je došao i njen rođendan.Delila je Maja bombone svima nama u odeljenju a ujedno je delila i pozivnice za rođendan.Došla je i do mene.Dala mi je dve Kiki bombone i spustila mi pozivnicu za rođendan.Bio je to trenutak ekstaze.Sećam se da su svi oni kojima se sviđala ljubili pozivnicu a ja sam je samo stavio u tašnu i jedini ustao i poljubio je kako bi joj čestitao rođendan.Sećam se da je bila izuzetno ljubazna prema meni.To je bio trenutak kada je raslo moje samopouzdanje i znak da se ja polako ali sigurno odvajam od ostatka dečaka.
            Došao je i dan njenog rođendana.Sećam se da sam se spremao od rana jutra i jedva čekao da dođe vreme kada ću otići na majin rođendan.Obukao sam svoju najlepšu košulju i preko nje u mornarskom fazonu povezao džemper preko ramena.Frizuru sam sredio sa tonom gela da se ni jedna dlačica ne pomeri, stavio skoro polovinu svog parfema crnog DENIM-a, koji je tada bio pojam za ostalu decu ali ja sam ga imao i smatrao da je to još jedan plus za mene.Krenuo sam nešto ranije.Tačnije čitav sat  pre no što je trebalo krenuti.Naravno stigao sam prvi.Zazvonio sam na vrata i ona, Maja je otvorila.Sećam se da se oduševila poklonom koji je bio specijalno uvijen i na čemu je sa najlepšim mogućim selotepom bila zalepljena crvena ruža.Maju je oduševila i ruža a i selotep koji je na sebi imao likove crtanih junaka Dizni produkcije.Znao sam da sam je osvojio.Uživao sam na tom rođendanu.Ma bio sam glavni zabavljač.Svi su se smejali mojim forama a maja je bila rumena od smeha.Mislim da je taj trenutak i taj prvi razred učinio da se ja osećam vrednim i da mnoge stvari možeš zaslužiti ako se potrudiš oko njih.
           Greška je ako se prepustite stihiji života i ako ne verujete u svoje sposobnosti.Možda prvi zadatak koji postavite sebi neće biti rešen do kraja ali će vam život kao ocenu dati 1+. Zbog tog plusa treba se truditi.Trebate njega pretvoriti u dvojku, zatim se ne mojte zadovoljiti njom već recite sebi da ako ste mogli jedan da pretvorite u dva možete dva u tri i tako redom.Svakim trenutkom vaše samopouzdanje će rasti.Samo nikada ne zaboravite da bez obzira koliko postigli u životu glad ljudi koji su vam u blizini je velika.Birajte vaše igrače i one koji će držati nož u koricama kada su vam leđa okrenuta njima.Znam da je to teško ali pokažite zube kada dobijete nož u leđa.Nije tu kraj.Za sve postoji ispravka.Na ispravci radite drugim sistemom.Mixujte vašu igru.Neka niko ne zna kada ćete koga kako napasti ili odbraniti.Mnoge držite na slajsu i uvek daleko od linije napada na vas.Ali što je najbitnije držite svog najvećeg neprijatelja u crnoj kutiji.Vaš najveći neprijatelj to i zaslužuje.A znate li ko je to.To ste vi i to onaj sumnjičavi deo vas koji kada je pošten potkrade se i ulazi u srž vašeg samopouzdanja.Malo po malo razbija vaše samopouzdanje i ono se kao suv sunđer troši i nestaje.
             Ukoliko budete postigli veliki uspeh nemojte misliti da je tu kraj i da tu vaša borba sa sumnjom prestaje.Naprotiv tu borba tek počinje.Lakše je u narodu zaraditi pluseve nego ih kasnije odbraniti.Put ka vrhu litice je težak, spor i mukotrpan ali je zato pad brz i fatalan.Ako padate htatajte se rukama za sve moguće grane koje ku oko vas neka su to i niske grane ali su svakako bolje od dna.