Nerešivi ili izgledaju samo tako

   Koliko sam se samo puta pitao koliko još problema treba da preturim preko svojih leđa kako bi se sve završilo i postalo elegično dobro.Upravo u tim pitanjima mislim da i leži odgovor na pitanje.Mislim da život zaista nebi imao smisla kada bi sve bilo kako treba i kako mi poželimo.Mislim da bi svi bili u elegiji ili bismo bili toliko razuzdani i bahati da više nebismo bili ljudi već nerazumna bića.Iako smo gotovo svi bili u prilici da kažemo da nam je dosta problema siguran sam dasmo iznova nalazili snage da se izborimo sa njima kako bismo našli trenutak smiraja i onaj kratki period pobede glorifikovali i uživali u njemu.Postavlja se sada pitanje zašto problemi dugo traju a njihov trijumf jako kratko.Mislim da je odgovor u gladnoj filozofiji življenja i stalnom trendu da se upada u probleme kako bismo unapredili svoj život do te mere koja se graniči sa savršenstvom.
   Mislim da ni jedan problem nije lako rešiti.Nema lakih pobeda.Ono što se postavi kao problem vrlo brzo postaje aktivator svih naših odbrambenih ili pak napadačkih snaga.Na koji način ćete vi rešavati problem zavisi samo od vašeg temperamenta.Zavisi od toga dali ste vi po prirodi defanzivni igrač ili pak napadač.Uglavnom se veruje da su napadači problema mnogo uspešniji od onih defanzivaca.Kaže se još u narodu da je napad najbolja odbrana.Voleo bih da verujem da je tako ali sam se mnogo puta uverio da je dobra odbrana mnogo bolja od pukog napada.Zašto mislim tako.
   Kada nastupa problem u bilo kojoj sveri našeg života, i ako ga posmatrate kao defanzivac, vi ćete imati prilike da taj problem sačekate i da konsolidujete svoje snage kako biste napravili najbolju formaciju za odbranu.Kažu veliki ratnici da je odbrambena formacija koja stalno odbija napad ubitačnija od bilo koje napadačke snage.Ona demorališe protivnika, navodi ga da sumnja u svoju snagu i svrhu napada.Ako se vi uporno dobrim defanzivama čuvate napad svakim novim udarom slabi.Definicija napada je da napravi rupu u vašoj odbrani i da kao mikroorganizam penetrira sebe u vaš sistem.Ukoliko imate dobar zid nema ulaska u vaš sistem.Iz ovoga moemo zaključiti da je možda samo negiranje postojanja problema i najbolji odbrambeni zid.Jednom sam čuo od jedne mudre osobe da se nikada nije branila od problema.Puštala ih je da dođu i odu.Ona se prepuštala svom životu i vodila ga onako kako je smatrala da on treba da ide.Kaže da se nikada nije opterećivala tim nedaćema koje su joj nanosili problemi.Smatrala je da je to samo jedan nus efekat fivota i da ne može večno trajati.Ukoliko bi  se na putu krož život našlo rešenje ona bi ga lako upotrebila kako bi problem nestao.To je dobra defanziva.
    Na žalost ja nisam mogao na svom životu da primenim definiciju tok sistema življenja.Po stilu rešavanja problema ja sam napadač.Mislim da svi mi napadači mnogo više trošimo sebe i u mnogo više krvi i znoja prolijemo u borbi sa problemima.Kada god bi mi se na putu našao problem rešavao sam ga na takav način što sam odmah tražio njegove bolne tačke.Sagledavao kako je najbolje uzvratiti na napad napadom.To zahteva mnogo više snage i zaokupljanja problemom nego dobra defanziva.Mnogo puta dok sam se borio sa problemima pomišljao sam da iz njih nema izlaza i da je tu kraj, da sam pobeđen.Ono što me je iznova vraćalo jeste moje urođeno uverenje da nema kraja i nema odustajanja u rešavanju problema sve dok ne kapitulira druga strana.Jednom sam bio u prilici da me je profesor koji me je obarao na ispitu više od godinu dana i zbog koga sam izgubio dve godine na fakultetu pitao ima li kraja mojim izlascima na njegov ispit.Moj odgovor je bio da me jedino smrt može sprečiti da kod njega položim ispit.Tada je rekao da sam suviše mlad da razmišljam o tome i ironično se nasmeja dodavši da sam tek na početku života.Složio sam se sa njim da jesam na početku života ali da baš zbog toga može da me spreči smrt da upravo kod njega položim ispit.Njegov cinični osmeh je nestao sa lica jer je shvatio da smrt u našem odnosu ima dve strane medalje.Ona se može okrenuti ili njemu ili meni.U toj igri nekako sam bio u prednosti.Shvatio je da se sa druge strane stola nalazi fanatični borac koji ide na sve ili ništa.Tada me je oborio u strahu ali sledeći put je kapitulirao.Mislim da ga je ubijao moj uporni dolazak i uporna ljubaznost kao i osmeh koji je uvek bio prisutan na mom licu bez obzira na ishod ispita.
    Jako sam zahvalan životu koji me nije mazio i nije dozvolio da lako osvajam titule u životnom turu.Svaki problem koji sam rešio smatram titulom.Koliko dugo mi je trebalo za nju nije me briga.Jedino je dobar onaj trenutak slasti koji  dobijamo kada problem porazimo.
    Možda neko od vas sada razmišlja o svom problemu i smatra ga nerešivim.Nevidi se kraj u rovovskoj borbi.Ono što vam mogu reći jeste da ne odustajete, da shvatite kojoj vrsti ljudi pripadate, onima koji se brane ili koji uzvraćaju kontranapadom.Kada shvatite kojoj vrsti pripadate onda krenite da rešavate problem.znate da vam vrlo često život poredim sa medicinom.I ovoga puta ću to učiniti..zamislite da ste vi organizam koji napada mikroorganizam.Kako u sebi imate imuni sistem on će reagovati na antigen i poslati svoja antitela na njega.Ukoliko prostim odgovorom organizma ne uspete da se izborite koristićete antibiotike i tako ga pobediti.Neka vaš imuni sistem budu sva prethodna iskustva u rešavanju sličnih problema.Ukoliko ona ne pomognu upotrebite vaše antibiotike, vaše prijatelje, rođake i one koji su vam poverljivi kako bi uz njihovu pomoć i iskustva stekli nadmoćnost nad problemom.samo uvek budite pažljivi čiju pomoć tražite.U medicini dabiste pobedili mikroorganizam daćete antibiotik koji najbolje, najefikasnije i najbrže rešava problem a da pritom najmanje šteti organizmu.Zato i vama kažem da izaberete dobar antibiotik za vaš problem.Iz arsenala vaših prijatelja izaberite onog kome najviše verujete ali i čije rešenje najbolje zvuči.
    Zapamtite nema nerešivih problema već ima onih koji lutaju u traženju rešenja.