Na brvnu konflikta
 
           Danas je teško ne biti sa nekim u konfliktu.Život nam nameće takve trendove da suprotnosti u stavovima lako dovode do kulminacije i rasprava.Nekada je teško pobeći od njih i ne biti, ako ništa onda barem, svedok istih.Svi mi smo svedoci kuršlusa, varnica i otvorene paljbe suprostavljenih strana.Konflikt lako nastaje ako se u jednom trenutku nađu dva ovna na jednom brvnu.Brvno možda jeste dovoljno jako da podnese obojicu ali njih dvojica nisu dovoljno nejaka da podnesu korak unazad.Znam da sam i ja vrlo često ovan koji stoji sa jedne strane brvna i koji ne želi da ide korak unazad zbog nekog drugog ovna.Svestan sam i činjenice da jedan od ovnova uvek mora pasti ali i činjenice da vrlo često padaju obojica i da žrtva mora postojati.Neko bi rekao da tu nema žrtve već pobednika i gubitnika.Ja bih rekao da nema nijednog pobednika već su obojica gubitnici.
           Postavimo stvari na malo drugačiji način.Svaki konflikt mora da nastane u nama a ne izvan nas.Ukoliko svako od nas ima neko svoje nezadovoljstvo koje dugi niz dana ili čak godinama ne rešava ono na kraju ispliva na površinu i reflektuje se oko nas.Naša okolina ga lako prepozna i shvata da se u nama budi neka druga osoba, da to nismo mi.Možda je bolje reći budi se naša senka.Svi mi imamo crnu i belu stranu.Nema one bež strane koje mnogi žele da impliciraju u svom okruženju.Možda će neko pasti na taj sublimat crnog i belog ali oni koji su prošli sopstvene lomove shvatiće da je to samo borba dobra i zla u nama.Možda nečija senka postaje ono dobro u nama a tamna strana nadjačava i postaje lik a ne odraz u ogledalu.
          Da se vratimo na konflikt sa samim sobom.Ta naša nezadovoljstva moraju imati koren i seme u nečemu.Ukoliko zataškavamo da to raste i stvara se u nama ono će vegetirati i dosegnuti takvu veličinu da na kraju nećemo biti sposobni da problem zasečemo u korenu.Grane ćemo seći ali koren nikako.Biće to kao da šišate živu ogradu.Možete da je oblikujete kako god hoćete ali će ona posle izvesnog vremena ponovo stvarati isti neuredni oblik.Koren problema je duboko u nama.Duboko morate zaroniti u svoju psihu kako bi našli poreklo konflikta.Najčešće niko od nas ne zaroni toliko duboko da reši svoju konfliktnu situaciju pa tako stvara konflikt sa svojim okruženjem.
         Neko će reći da je dovoljno hrabar ovan da ni jedan drugi ovan ili bilo koja životinja na brvnu života njemu ne mogu ništa.Samosvestan je, odlučan da istraje i porazi svakog ko mu se nađe na putu.Čak neki tvrde da trče kroz život i da pretrčavaju probleme.Možda to deluje lakše i brže ali na svom runu vuku mnoge čičkove, trnje, boce, granje.Sve to što je zakačeno za runo potkači usput još mnogo štošta.Iz dana u dan sve sporije se trči kroz život.na kraju dođete do pola puta sa iplaženim jezikom i žedni pravog života i skidanja tereta sa sebe.Tu nastaje problem.Onaj naš unutrašnji konflikt i bežanje glavom bez obzira od njega stvorio je đuntu dodatnih problema koji nas onemogućavaju da nastavimo dalje.Pitajte bilo koju osobu da potrči sto metara sa džakom od 20 kilograma.rećiće vam da ste ludi ili da će to uraditi ali za veliku lovu.Mnogi će se nasmejati i odmahnuti rukom ne želeći niu da pokušaju.Svi znaju kako je to kada nosite materijalni teret ali sve malo njih seti kako je to nositi psihički teret.Kao da svi mislimo da smo psihički bilderi i da nam nije teško trčati sto metara sa džakom punim problema.Lepo je misliti ali je teško pretrčati tu relaciju ili bolje reći destinaciju u svojoj glavi.
          Zašto se onda svi ne zapitamo dokle da krivimo druge za konflikt sa nama?Ako je neko u problemu i nervozno reaguje zašto mi odmah vatrom uzvraćamo?Zar voda nebi bila idealna da ugasi tuđi plamen?Onda kada postignemo svoj mir i kada iskristališemo sebe kao osobu možda i spoznamo pravo rešenje tuđeg problema.
         Znam da je najteže upoznati sebe.To je dug proces koji učimo godinama.Mislim da čovek o sebi najbolje uči kroz svoja razmišljanja, maštanja, želje i porive koje samo mi znamo.Niko od nas nije mogao da spreči tok misli u našoj glavi.To vam je najbrža i navodonosnija reka koju možete da zamislite.Ona neumitno teče a svi mi od sve te siline realizujemo i uspemo da obradimo samo njene deliće.setite se samo nekih svojih lucidnih ideja kada ste maštali o nečemu što nikako nije dozvoljeno, nije prihvaćeno i možda opasno po vaš život.Sve to govori o vama kakvi ste.Nekih stvari koje ste pomišljali pre par godina sada se gnušate, odbijate da su one postojale, stidite ih se.Možda nebi trebali da činimo to.Trebali bi da se ponosimo svojom pobedom nad ti,.To smo mi, heroji, učinili za sebe.Odbranili smo se od svoje senke.Nismo bežali od nje.Niko nikada nije pobegao od svoje senke ili svoje mračne strane.Svi je imamo i vučemo je za sobom.Nekada je pratimo ali nikada ne izgubimo.Kada je izgubimo mi više nismo na ovom svetu.
          Sada kada imate konflikt sa nekim pokušajte da se ugrizete za jezik, da odete kući i izanalizirate sebe i zašto ste uopšte vi u tom konfliktu.Ako ne možete da pronađete uzrok ili vam se on čini neopravdanim povucite se iz cele priče i strpite se.Zabacite mrežu u svoju reku misli i lovite sve one pređašnje konflikte koji su bili slične etiologije ili srpski rečeno porekla.Ako pronađete vezu između svih njih naćićete i uzročnika.Kada njega anulirate vi ste rešili taj konflikt jednom za svagda.Više nećete biti ovan na brvnu već pastir sa tojagom.Znate i sami šta pastir sa tojagom čini sa tvrdoglavim ovnom.Pastir ste vi, tojaga je vaš smireni duh protkan pređašnjim iskustvom a ovan je vaš problem.Ma koliko ovan bio jak nije jači od veštog pastira i tvrde, dugačke, čvornovate tojage.