Moreplovac ambicija

Čovek se rađa kao prazna tablica.Tako bar govore filozofi.Kroz život prolaze razna iskustva koja ispisuju papir našeg života i obrazuju nas kao ličnost.Genetičari govore da smo mi ekspresija gena i da nam je u genetskom kodu predodređeno kakvi ćemo biti i koje poteze ćemo povlačiti.Možda su i oni upravu.Zapravo, mislim da ni jedni ni drugi ne greše već da su na pola puta u otkrivanju čoveka i njegovog reagovanja u zadatim životnim okolnostima.

Kada se osvrnemo iza sebe i zavirimo u knjigu prošlosti koju smo mi pisali, koju pišemo i ovog trenutka, shvatamo da nas kao ličnost obrazuju i genetski faktori ali i iskustvo koje stičemo u raznim dešavanjima čiji smo akteri.To kakva ličnost postajemo zavisi i od vaspitanaj i motiva naših roditelja koji kroz svoj kalup pokušavaju da i nas uklope u životni ciklus.
Zamislite, recimo jedno školsko odelenje.U njemu ima svakakvih karaktera.Postoje nemirni i mirni, poslušni i neposlušni, dobri i loši đaci i na kraju , ako ima kraja u klasifikaciji, oni koji su ambiciozni i oni neambiciozni.
Ambicioznoist sama po sebi može biti i dobra i loša osobina.Ona se može temeljiti i na dobrim pobudama rasta i razvoja ličnosti na svoju i na tuđu korist ali i ona negativna koja ima za cilj dobrobit samo jedne strane, tačnije dobrobiti ambicioznog.
Mnogo puta slušao sam dok je moj učitelj opisivao nas na razrednim časovima.Uvek se vrzmala ta reč abicioznost.Neke je okarakterisao kao ambiciozne a druge kao ne ambiciozne.Međutim  postojala je i treća grupa ljudi a to su bili preambiciozni.U tu grupu spadalo je nas petoro šestoro koji su zbog svih svojih ambicija iz različitih oblasti odlazili u širinu koja nas je gušila pa nismo mogli ni na jednom polju da budemo najbolji.Govorio nam je uvek da trebamo da biramo polje za koje ćemo da se specijalizujemo i budemo  vrhunski u tome.Neki od tih mojih drugova i drugarica možda i jesu pronašli modus kako da svoju ljubav prema različitim oblastima obuzdaju i da odaberu onu koja će ih izvesti na put vrha.Na moju žalost ili sreću moja glad prema mnogi oblastima dovela me je do nekog nivoa kojim sam zadovoljan.
Moje  emocije i ljubav prema određenim oblastima nisu mi dale razdvajanje od sveta  umetnosti u koji ma se nalazim ali i ljubavi prema ljudima i pomoći koju želim da im pružim.Svet medija i muzike zadržao me je u umetnosti ali mislim da me je medicina još više približila tom poslu kojim vlada umetnost.Možda vam neće biti sada jasno kako tako jedna rigidna i stroga oblast života kao što je medicina može biti umetnost.Ni ja na početku studija nisam medicinu svrstavao u umetnost a onda sam shvatio da je umetnost najveća onda kada je vi upotrebite u svrhu koja je vama potrebna .Shvatio sam da je medicina jedna od vrhunskih umetnosti i da ako ne posedujete umetničku crtu bićete šturi lekar bez potrebne visprenosti da dođete do krajnjeg ishoda koji je najpotrebniji u odnosu između lekara i pacijenta.To je da pacijent ima poverenje u vas i da vas shvata kao njegovog vojskovođu u bitci sa bolešću.
Možda bi neki rekli da treba imati više ambicija nego znanja i možda su upravu.Shvatao sam kroz život da jaka ambicija i dobra sreća donose više uspeha nego tovar znanja i loša sreća.Ma koliko vi uprali da nešto ostvarite ukoliko nemate jedra od sreće vaš brod se neće kretati tako brzo.Kretaće se ali neće dostizati ciljeve u zadatom roku.Tu nastupa ambicija i njena  najveća vrednost.Zamislite sebe kao moreplovca koji plovi bez jedara.Vaš brod kretaće se onako kako ga struja bude nosila.Bez obzira kako vi okretali kormilo brod će ići tamo gde ga bude struja vodila.Oni ne ambiciozni prepustiće se struji i stihiji koja nastupa.Možda će doći i do kopna ali pitanje je da li će baš to biti kopno prema kome su plovili.Neki će se zadovoljiti tim što su dobili i odustati od cilja.Oni ambiciozni shvatiće da i struju treba iskoristiti kao svoja jedra i preko nje doći do pravih jedara za dalje napredovanje.Setite se uvek da nije uvek pobednik onaj koji prvi stigne do prvog cilja već onaj koji sakupi sve ciljeve u jedan konačni, onaj koji pronađe sva ostrva koja nam životni okejan rasipa u svojoj širini.Nekada ćete imati dobar vetar i dobru posadu i stići jako brzo do cilja ali vas drugi put očekuje olujni okean koji neće biti milostiv.Tada treba izdržati i razmišljati da od toga možete izvući samo pouku i nastaviti sigurno u vedrom jutru i po mirnom moru.Nikada ne zaboravite da oluja ne traje večno.To su samo kratke epizode koje predhode sunčanom i vedrom danu.To vam je umetnost življenja.
Sećam se jedne izvanredne žene koja je umirući na svom licu imala osmeh i slala mi poljubac.Nije dala da je bolovi ometaju u svom životnom pohodu ka vrhu.Ostavila je iza sebe mir i lepo sećanje na sebe.Mislim da svi možemo birati kako ćemo živeti.Nema opravdanja za zle misli.Ma koliko život bio surov prema vama vi budite ambiciozni i stremite ka svom cilju.Neka vrata vam se neće otvoriti i to je dobro.Najveće vrednosti moramo osvojiti i truditi se da uđemo u njihove gradove.Da li ćete vi koristiti sebe kao ovna koji će razbiti vrata grada ili ćete  preskočiti zidine to je već  vaš put koji morate sami izabrati.
Ja možda još nisam pronašao deo sebe koji želim da dovedem do zavidnog nivoa koji teži ka savršenstvu ali sam pronašao sebe u velikom delu svog života.Možda sam trebao da poslušam učitelja i da nastavim samo u jednoj oblasti a možda je i on pogrešio.Možda su neki od nas rođeni da celog života mire sve svoje ljubavi u jednu.

Posvećeno kristalno plavim očima i borcu do poslednje kapi života.Znam da me čuješ i znam da si uvek samnom.Uvek ćeš biti tu.Hvala ti za sve što si učinila a činilo se da nisi mogla.

Ivan