Borba savršenih i normalnih

Svaka veza ima svoje zakonitosti i osobine.Nema dve iste veze na svetu.Svaka nosi neku svoju priču i svoj senzibilitet.Mnogi će se zapitati zašto je to tako.Moje mišljenje je da svako nosi neku svoju boju kojom boji svet oko sebe.Kako je spektar boja jako veliki tako se i kombinacijom dveju boja dobija neka nova, treća, boja.Zato i nema iste veze i suludo je očekivati da neko u vezi sa vama bude isti kao što je neko drugi bio.
Često se čuje, u savetima psihologa i stručnjaka za brak i veze, da ne treba tražiti neku drugu osobu u sadašnjem partneru.U to ste se verovatno i vi uverili.Ukoliko ste tražili da neko bude neko drugi uvek ste dobijali ono lažno iz te osobe.Dakle, sa starim vezama treba rasčistiti pre nego uđete u nove.Smešno je da započinjete nešto novo ako staro idalje bukti u vama.To vam je kao da želite da sedite na oba kraja klackalice.Trčite sa jednog kraja na drugi i svaki put skraćujete razdaljinu od središta klackalice.Na kraju sednete na središte i mislite da ste postigli ravnotežu.Onda vam se dogodi da sve vreme naporno održavate ravnotežu da klackalica ne prevagne na jednu od strana.Ako vam se dogodi da sednete na sredinu nezgodne klackalice može vam se dogoditi da vam pozadina bude uštinuta od strane iste ili pak umrljana od tovatne masti kojom se najčešće podmazuju klackalice.
Tako vam je sa klackalicom i sa pokušavanjem da se pronađe ono staro u nečemu novom.A šta se događa kada uđete u vezu i kada počnete da uživate u njoj?E tu je već situacija sasvim drugačija.Tu nastaje, želeli mi to da priznamo ili ne, borba za prevlast.To su vam one muško-ženske borbe.Ko će koga da nadjača i ko će imati glavnu reč.Obično se to događa u prvim mesecima veze ili bolje rečeno nedeljama.Iskreno mislim da se u prvih nekoliko dana već postavlja zakonitost jedne veze i tada se već uočava lider veze.
Opšte je poznato da u našim krajevima važi pravilo da je muškarac glava porodice i da se on za sve pita, da je njegova poslednja.Tako su bar živele naše bake, ili bar većina njih.Dolaskom seksualne revolucije, u svakom pogledu, žene dobijaju veći uticaj i njihov glas se jače čuje.Naše majke već imaju glas koji se više čuje i više se važi.O današnjim generacijama neću ni da pričam.Današnje žene govore tiho i nose samopouzdanje sa sobom.Vrlo često čujemo i rečenicu '' Oćeš oćeš, nećeš ne moraš ''.Ovom rečenicom sve nam je rečeno.To važi i za jedan i za drugi pol.
Iako danas važi ravnopravnost među polovima, žene dižu glas da idalje nisu ravnopravne dok muškarci teže tradicionalnim vrednostima.Žele ženu koja više liči starovremešnim ženama.Mislim na porodične kodekse a ne na izgled.Kada je izgled u pitanju traži se full izgled ali sa pameću žene od 70-ak godina, da u krevetu bude naprednija od porno diva a sa kumovima kao prepodobnica.
Ne znam samo kako ispoštovati ovu ravnopravnost ako ste muškarac i ako imate stalno za vratom nekog ko vam diše i izgovara slogan '' Oćeš oćeš, nećeš ne moraš ''.To vam je kao da se igrate sa razmaženom devojčicom koja za sve što joj se ne sviđa reaguje vrištećim tonom od koga vam se izpravljaju ganglije.Sa druge strane ženama je borba da budu čednice i pornićarke iz etape u etapu preveliki napor jer dođe do zamora materijala pa popusti kontrola i kad treba glumiti sveticu ona u kožnjaku zaskoči muža ispred sablasno stroge svekrve.Ups.I to se događa.
Interesuje me samo da li zaista neka strana mora da prevagne ili postoji ta harmonija?Zašto li je samo stvorena ta reč ako je nema.Kažu ljudi treba težiti ka tome.Ok, slažem se ja sa tom težnjom samo se bojim da ta težnja ne postane preteška za nas i da neko usled osciliranja ne ispadne iz koloseka i ostane sam.Uh ta samoća.Samoća koja ubija.Neće vas ona ubiti u apsolutnom smislu već će od vas načiniti ono što vi nikako niste.Postaće te hipersenzitivni na svaku reč.Šta god vam neko rekao a da nije po vašoj volji, zavisno od karaktera, vi ćete ili upadati u vatru ili povlačiti se u sebe.
Ponekad pomislim da mi uopšte nismo krivi za tu stranu sebe.Krivi su naši roditelji što su od nas pravili gospodu idealne i gospođice posebne.Krivi su i crtani filmovi, oni gde Tom neprestanoi dobija po njoi a pokvareni Džeri, šatro, zbog preživljavanja uništava Toma sistematično.Nakon toga krivi su erotski časopisi za dečake do petnaest godina, niko stariji a normalan ih i ne pregleda jer se oni i ne čitaju.Tačnije čitaju se ali je štivo svuda isto tipa '' Ah dragi najbolji si '' ili '' ovi sifoni su samo za tebe ''  (glupane glupi).Krivi su i pornići i alave pornićarke kojima nikad alatke nije dosta .Krivi su i '' maj lav stori '' časopisi gde devojčice pročitaju da idealni mladići ljube njihove ruke i donose smaragdno prstenje uz naj ljubavnije reči koje govore o nastanku njegove ljubavi posle samo prvog pogleda u njene zatreptale oči.Danas samo matorci to izgovaraju i takvo prstenje donose.Danas samo flinte mogu da progutaju sve što se od njih traži.Danas je neko ludo vreme i ubistveno je teško naći normalnu i normalnog.Neka se sklone malo ti savršeni i te savršene u margine pismenog zadatka zvanog moj životni partner ili partnerka.Neka ostanu na papiru samo oni normalni pa da čovek ili žena nađu ono normalno.A kada nađete to normalno ne pravite sada vi od sebe savršene da nebi i vi leteli na marginalizaciju.Ostanite pribrani jer ne mora niko da vlada.Vlast je lepa ali kratkotrajna.Niko nije vladao u večnosti.Samo jedan vlada njom.